Rusija, Italija i Kina "drže" srpski dug
Dva su razloga za zaduživanje - za konkrentne projekte i popunjavanje budžetske rupe. I u jednom i u drugom slučaju država je podizala kredite, dok je za manjak u kasi izdavala i obveznice i zapise. Kredite je podizala kod desetak banaka i to ne samo u Srbiji, već i u inostranstvu, direktno od banaka matica. To je slučaj sa Sosijete ženeral bankom Pariz, gde se zadužila i da bi refinansirala dug u inostranstvu. Kod domaćih banaka, kao što su Komercijalna i Eurobank EFG, zajmilo se zbog kupovine zgrade ambasade u Briselu, za kupovinu zgrada Aeroinžinjeringa i njenu rekonstrukciju, te za osnivanje nuklernih objekata Srbije. Obveznice i zapise kupovale su mahom banke, zatim kompanije i domaće i strane, osiguravajuća društva i penzioni fondovi.
- Država je hartije učinila atraktivnim tako što je kupce oslobodila plaćanja poreza od 10 odsto. Ali, usled ozbiljnog pada kursa, interesovanje inostranih ulagača je niže, odnosno država će morati da plaća mnogo veće prinose nego što bi to bio slučaj da je kurs stabilan - objašnjava Nenad Gujaničić, glavni broker "Sinteza Invest grupe".
Veliku pažnju u javnosti, ali i stručne javnosti, izazvala je prodaja obveznica u vrednosti od milijardu dolara, koje su prošle jeseni prodate na evropskom finansijskom tržištu.
Među kupcima su se nalazili veliki investicioni fondovi poput "Frenklin Templtona", koji upravlja kapitalom vrednim više od 734 milijarde dolara. Kako je tada rekao Vuk Đoković, državni sekretar u Ministarstvu finansija Republike Srbije, čak 91 odsto obveznica nalazi se u rukama velikih investicionih fondova koji imaju dugoročni horizont investiranja i koji će uglavnom držati obveznice do dospeća, što im daje stabilnost na međunarodnom tržištu.
Od ukupnog duga, dve trećine je u kamatnim stopama koje su fiksne. Ekonomista Miroslav Zdravković ističe da je to dobro, jer se tako obezbeđuje predvidivost i nismo izloženi velikom kamatnom riziku. Ali, ono što brine je trend i brzina zaduživanja.
- Najbitnije je kome se duguje. Bolje je što je naš unutrašnji dug usmeren prema domaćim bankama ili penzionim fondovima, nego na neka nova zaduženja u stranoj valuti i da glase na spolja. Imamo primer Japana, koji ima minimalne kamatne stope. Oni najviše duguju unutar zemlje, a imaju najveći javni dug na svetu preko 200 odsto bruto društvenog proizvoda - ističe ekonomista Miroslav Zdravković.