Korupcija i u vrhu države

U dokumentu se ističe da je pravosuđe u Srbiji neefikasno, suđenja dugo traju i odlažu se, uhapšeni dugo vremena provode u pritvoru, a sudstvo je podložno korupciji i uticaju politike. Zabeleženo je i maltretiranje pritvorenika, novinara, boraca za ljudska prava i drugih koji kritikuju vlasti, nasilje nad ženama i decom kao i krijumčarenje ljudi.

U izveštaju se navodi da je srpska vlada preduzela korake ka krivičnom gonjenju vladinih i policijskih zvaničnika, onda kada su zloupotrebe iznete u javnost, a veruje se i da postoje brojni slučajevi korupcije, policijskog maltretiranja i drugih vidova zloupotreba koji nisu prijavljeni. Stejt department ističe da je "većina posmatrača

Slična slika i u bivšim republikama Stejt department u Crnoj Gori, kao najistaknutije primere kršenja ljudskih prava navodi loše ponašanje prema izbeglicama, diskriminaciju zasnovanu na polu, seksualnoj orijentaciji, nacionalnosti, godištu i zdravlju, kao i korupcija usled "ortačkih" i krvnih veza. U BiH, "duboko ukorenjene etničke podele nastavljaju da pothranjuju diskriminaciju u većini aspekata svakodnevnog života, a za Makedoniju se navodi korumpiranost pravosudnih i institucija vlasti. Posebno se upozorava na tenzije između Albanaca i Makedonaca, kao i diskriminaciju prema Romima. U Hrvatskoj je na delu diskriminacija naročito prema Srbima i Romima.

uverena da srpske vlasti selektivno nadgledaju komunikacije, prisluškuju razgovore, čitaju fizičku i elektronsku poštu".

- Izveštaj oslikava stanje ljudskih prava u Srbiji i u njemu nema iznenađenja za nas, jer ističe probleme koje su u svojim izveštajima iznosili i pojedini državni organi, ali ako nam takva ocena dolazi iz države koja je srce kapitalizma, onda je jasno da se te stvari moraju promeniti - kaže Saša Janković zaštitnik građana Srbije, za čiju se funkciju i izveštaju Stejt departmenta navodi da je funkcionisala nezavisno od vlade i partijskog uticaja.

Janković navodi da je na svakoj vladi u Srbiji da izveštaje državnih organa koji se bave zaštitom ljudskih prava shvati kao spisak zadataka koje bi trebalo uraditi.

Komentarišući deo izveštaja koji se odnosi na korupciju, Nemanja Nenadić programski direktor Transparentnosti Srbija ocenjuje da "nema dileme da ona postoji na više nivoa vlasti i u raznim sektorima".

- Ne verujem da bi to iko osporio uključujući i ljude koji su na vlasti. Kada bi se govorilo o konkretnim stvarima, kvalitetnije i detaljnije, onda bi se mogla izvesti ocena korupcije u pojedinim oblastima - dodaje Nenadić.

Istraživanja Transparentnosti Srbija pokazuju da je u odnosu na 2006. godinu broj građana koji su imali neposredna iskustva sa korupcijom u institucijama pao za četiri procenta i sada iznosi 16 odsto.

- Ne treba negirati da je pomak napravljen, ali je Srbiji potreban krupan iskorak u borbi protiv korupcije - zaključuje Nenadić.

Kao dobre strane, u izveštaju se ističe činjenica da u Srbiji ne postoje politički zatvorenici.