Srbija sa Nikolićem dobila domaćina

Oliver Antić, profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu

 

Šta očekuje od novog predsednika ako se imaju u vidu parlamentarni izborni rezultati?
- Tomislav Nikolić tačno zna koje su ustavne ingerencije predsednika Republike Srbije. I on neće izlaziti van svojih ustavno-pravnih ovlašćenja. Kao i u svakoj parlamentarnoj demokratiji, on je dužan da poštuje Ustav, a ne kao što je nekad bila praksa da sve može i ništa ne može.
 

Šta to konkretno znači?
- Zna se da najvećoj parlamentarnoj stranci, koja ima najveći broj mandata u Skupštini, u ovom slučaju Srpskoj naprednoj stranci, predsednik Republike Srbije nudi da sastavi vladu. To je tako po Ustavu, kao i po pravilima u parlamentarnim demokratijama. Ako ta stranka pak ne može da sastavi vladu, onda predsednik države nudi sledećoj po redu i po broju poslanika, a to je Demokratska stranka. Različite su kombinacije moguće. Videćemo šta će budućnost doneti.
 

Koja su još ovlašćenja šefa države?
- On predstavlja državu u inostranstvu. On je taj koji je simbol države i simbol stabilnosti države. Zato je bilo od izuzetne važnosti što se Nikolić odrekao funkcije predsednika SNS-a, najveće stranke u zemlji. Jer, on je sad predsednik svih građana Srbije.
 

Odrekao se ili je zamrzao stranačku funkciju?
- To je, tako da kažem, duboko zamrzavanje. On je dao kovertiranu ostavku koja postaje efektivna od momenta kad položi predsedničku zakletvu. Nikolić je čovek od reči. Prvi put posle mnogo vremena jedan srpski domaćin, upravo iz Srbije, je na čelu države, u smislu izborne volje građana. Kad pogledamo sva ova vremena, još od Obrenovića toga nije bilo. To je vrlo važna stvar za demokratiju. Veoma je važno i što je Tadić zvao i čestitao. Znači, da je Srbija možda po prvi put ušla u krug normalnih parlamentarnih demokratija.
 

Kako biste ocenili Tadićevu vladavinu i da li je zloupotrebljavao predsedničku funkciju?
- On je de fakto izlazio iz ustavnih ovlašćenja i bio sve. Nije nikakva tajna da je on bio i predsednik i nadpremijer, da je bio iznad svakog ministra i da se mešao u sve. U parlamentarnoj demokratiji ne ide tako. Građani su to videli i zato je ovakav rezultat.
 

Zašto je on to radio i da li je morao?
- Ima tu raznih okolnosti. Možda i zbog toga što su male stranke, sa velikim ucenjivačkim kapacitetom, iz njegove koalicije radile na štetu države i onda je on svojim autoritetom, kao predsednik najveće stranke (DS) u toj koaliciji, a ne kao predsednik države, morao da interveniše i da izlazi iz ustavnog okvira. To može biti na neki način olakšavajuća okolnost za njega.
 

U izbornoj kampanji je pominjano i predsednikovo pravo na pomilovanje osuđenika?
- Ne mogu da vam ne kažem koliko se zloupotrebljavalo ono što je Tomislav Nikolić govorio povodom pomilovanja. Toliko nisko su ga klevetali u javnosti govoreći da će on preispitati i menjati već donete odluke sudova, pa će pustiti ovog ili onog iz zatvora. To su gluposti. On je rekao, ako postane predsednik, da će morati u krajnjoj instanci da odlučuje i o zahtevu za pomilovanje svakog građanina.