Devojčica koja ne podnosi ni disanje svoje majke

Bernadet i njena ćerka Tejlor dobro se slažu, ali se ne druže niti ne razgovaraju jer devojčica pati od retkog poremećaja preosetljivosti na zvukove, prenosi ABC News.

Reakcije obolelih od mizofonije se kreću od osećaja besa pa do ispoljavanja nasilja. Kasnije zbog toga mogu biti depresivni i povlače se.

Redak poremećaj Izrazita iritacija zvukovima poput žvakanja, gutanja, pevušenja, zviždanja i odjeka koraka naziva se mizofonija. Reč je o novoskovanoj reči za medicinsko stanje, a po nekima i poremećaj, koju je prvi put primietio dr. Pavel Jastrebof u 90-ima. U doslovnom prevodu znači "mržnja prema zvukovima". Oboleli od mizofonije imaju problema s funkcionisanjem u svakodnevnom životu i povlače se iz društva. Veruje se kako je postojala i pre i da je od nje bolovao čak i Nikola Tesla, ali lekari objašnjavaju kako je pritisak modernog života rezultirao povećanjem broja obolelih. Obično započinje u dečjem dobu, a prvi simptomi su uočavanje zvukova koje proizvode drugi ljudi, poput disanja, žvakanja i gutanja. Uskoro se stanje pogoršava, a sve veći broj zvukova izaziva napade panike i besa.   Lek još nisu pronašli, a jedino što je moguće jeste ublažiti simptome.

Od svakog zvuka koji Bernadete proizvede, Tejlor se diže kosa na glavi. Zvukovi poput žvakanja, kašlja ili disanja dovoljni su da izazovu njenu reakciju. Zbog svog problema je pokušala samoubistvo, a uzimala je i antidepresive koji joj nisu puno pomogli.

Njeni simptomi počeli su kada je imala osam godina.

- Kada bih zakašljala, ona bi se samo pokrila po ušima i pobegla. Što je bila starija, postajalo je sve gore. Udarala me je, gurala i lupala glavom o zid. Pokušala je bilo šta samo da blokira zvukove koji dolaze od mene - ispričala je njena majka.

Kada prođu napadi besa, Tejlor se vraća u normalno stanje i odmah pati zbog svojih reakcija.

Bernadete i Tejlor zato većinu vremena provode u različitim sobama. Umesto razgovora komuniciraju tako što se dopisuju.

Mizofonija ne utiče samo na njen odnos s majkom već i na njen celokupan život. Ona ne može da podnese skoro nikakve zvukove pa je morala da napusti školu i počne da odlazi u alternativne škole koje rade skraćeno. Skriva se od svih zvukova pa čak i spava sa slušalicama.

- Volela bih da idem u školu i bavim se sportovima koje sam pre volela, da se družim s prijateljima i porodicom, izlazim.... Nažalost, 90 osdto mojeg života odvija se u spavaćoj sobi - rekla je Tejlor.