Crnogorac diplomirao na fakultetu gde je radio kao domar
Filipaj, koji je 1992. godine pobegao iz Crne Gore kako bi izbegao rat, proteklih godina je radio kao domar na Univerzitetu. Od tada do danas prošao je dug i trnovit put radeći najgore moguće poslove kako bi preživeo. Zato i ne čudi njegova neizmerna sreća posle diplomiranja.
Kada je 1992. godine stigao u SAD Filipaj nije znao ni reč engelskog jezika. U Crnoj Gori je ostavio roditelje, braću i sestre. U domovini je radio na porodičnoj farmi i uporedo studirao na Pravnom fakultetu u Beogradu. Od samog početka je bio posvećen student.
"Kao vanredan student, na fakultetu sam morao biti samo za vreme ispita. Putovao bih po celu noć da stignem na vreme, a zatim sam se vraćao da pomognem porodici na farmi. Početak rata u Jugoslaviji sprečio me je da završim studije", seća se Filipaj.
Posle dolaska u SAD počeo je da pohađa časove engleskog jezika, a želja da diplomira nije nikada jenjavala.Od prijatelja je zatražio da mu preporuči Univerzitet na koji bi mogao da se upiše, a on ga je uputio na Kolumbiju.
Filipaj se odlučio da se zaposli na Univerzitetu. Počeo je od samog dna čisteći toalete punih šest godina. Kada je naučio engleski, počeo je da pohađa časove. Na predavanjima je bio ujutru, popode je radio svoj posao, a noću bi učio.
"On je jedan od onih ljudi koji veruju da se napornim radom sve može postići", rekao je Peter Aun, dekan Škole opših studija na Univerzitetu Kolumbija.
Naporan rad se Filipaju zaista isplatio. Žali jedino što njegov otac nije dočekao da vidi sina sa diplomom, jer je umro tri nedelje pre diplomiranje.
"Voleo bih da sam mogao da mu kažem da sam diplomirao. Uvek je mislio da nisam previše pametan", rekao je Filipaj koji većinu novca šalje svojoj porodici u Crnoj Gori.