"Ne verujem u hapšenja tajkuna"

Evropska unija traži da Srbija razreši 24 sporne privatizacije. Smatrate li da je to nerealno?
- U ovom trenutku to je nerealno, bez obzira na to što Unija to traži od Srbije. Naime, zemlja je još daleko od ulaska u EU, ako uopšte i uđe, tako da se o hapšenju zbog učesnika spornih privatizacija više priča, a malo se radi na tome.
 

Smatrate da su sporne privatizacije, poput Mobtela, Luke Beograd, Nacionalne štedionice... krupan zalogaj za pravosuđe?
- Apsolutno. U svim spornim privatizacijama učestvovali su krupni tajkuni, i to podosta njih. To je zamršen, komplikovan posao i mislim da mi nemamo dovoljno smelo pravosuđe za taj proces. Osim toga, Srbija još nije ni blizu vratima EU da mora ispunjavati sve njene zahteve. Skeptičan sam i više verujem u onu narodnu - tresla se gora, rodio se miš.
 

Privredno čudovište Sve je nekako bilo drugačije pre desetak godina? - Iako su 2000. godine srpski političari najavljivali da će naša zemlja biti primer ekonomskog čuda, kako stvari stoje izgleda da ćemo pre u svetu biti poznati kao srpsko privredno čudovište. Sve je u sunovratu - i industrijska proizvodnja, i obim trgovinskog prometa, izvoz, i likvidnost u privredi, poljoprivreda... S tim teretom i negativnim trendovima ušli smo u ovu godinu i u njenoj prvoj polovini ne vidim na vidiku apsolutno ništa što obećava nekakav preokret.

Spekuliše se da su već spremne optužnice za sve učesnike u spornim privatizacijama?
- Daj bože da je tako. Najčešće se prozivaju oni tajkuni koji se negde nalaze u belom svetu, dok se o onima koji sede usred Beograda, a dobrano su se okoristili u raznim privatizacijama - malo priča.
 

Zbog čega?
- Nije tajna da su mnogi tajkuni učestvovali i pomagali razne izborne kampanje, što znači da su povezani sa političarima. Svi koji su u sprezi sa politikom su, najblaže rečeno, zaštićeni. Voleo bih da se varam.
 

Kažete da je u poslednjih 10 godina u Srbiju ušlo 75 milijardi dolara. Kud je otišao taj novac?
- Najmanje je otišlo tamo gde je bilo najpotrebnije - u infrastrukturu, a najviše u javnu potrošnju. Mislim da će i nova vlada nastaviti u tom pravcu. Nažalost, smatram da u našu zemlju neće više priticati mnogo novca.
 

Znači li to da preti potpuni kolaps domaće valute?
- Srbiji preti devizni slom, a realna vrednost evra je od 140 do 150 dinara. Već smo dužni oko 24 milijarde evra, a zaduživaćemo se još više. Mislim da narodu treba reći istinu u kakvoj se teškoj ekonomskoj situaciji nalazi Srbija.
 

Kako komentarišete preveliku zaduženost zemlje?
- Ta nepodnošljiva "narkomanska lakoća zaduživanja" je neprihvatljiva jer država već previše duguje međunarodnim finansijskim organizacijama, domaćim bankama, drugim državama poput Kine ili Rusije, ili za izdate hartije od vrednosti za koje je morala da odloži dospeće jer ne može predviđenom dinamikom da ih servisira. Generalno, zaduživanje po principu "uzmi sve što ti život pruža, dok si na vlasti" je nemoralno, jer će sadašnju potrošnju morati da vraćaju naredne generacije.
 

Šarene laže Političari stalno obećavaju život po standardima EU? - Političari obećavaju nerealno. Princip je obećajte što više, da se svidite i narodu i EU. Nažalost, naši zakoni su i dalje u suprotnosti s evropskim, nacrte pišu nazovistručnjaci, u parlamentu se glasa po automatizmu, niko nikom neće da se zamera, poslanici delaju po naređenju jer ih stranački vrhovi drže u šaci sa blanko ostavkama...