Crnogorci se odrekli srpske braće

Od kada se Crna Gora naziva Crnom Gorom, od vremena Crnojevića, kada je podignut Cetinjski manastir i Cetinje postalo vladarsko i vladičansko sedište, svaki Crnogorac zna sve ovo što sada govorimo - rekao je profesor dr Ivan Negrišorac, novoizabrani predsednik Matice srpske u Novom Sadu, govoreći prekjuče na svečanosti u Nikšiću, upriličenoj povodom uručivanja nagrade Izviiskra Njegoševa ovogodišnjem dobitniku mitropolitu crnogorsko-primorskom Amfilohiju.

Kao jedan od članova žirija za ovo visoko književno priznanje, profesor Negrišorac je na početku svoje besede naglasio da sada aktuelna ideja o tome "da Crna Gora i Crnogorci treba da postoje pre svega u antagonizmu sa ostalim delom srpskog naroda, nije ni crnogorska ni srpska":
 

Njegoš na dar Sem plakete i povelje nagrada se sastoji i od novčanog dela koji je obezbedila poznata firma Mona, čiji je vlasnik Đorđe Momirović, uručio mitropolitu Amfilohiju ček na 5.000 evra. Njemu je, sem toga, uručena i litografija "Njegoš", rad poznate slikarke Olje Ivanjicki.

- Ona se odnekud spolja nameće - smatra Negrišorac - i, nažalost, u jednom delu našeg naroda, naročito kod onih koji bi da budu veći Crnogorci od same svetorodne loze Petrovića, ta strana ideja je pustila nekakvog korena. Taj koren je slab, on ne može izdržati ni higijensko provetravanje ovog prostora, ali se zahvaljujući lažima i mistifikacijama, medijskim manipulacijama i, naravno, prikrivenom ili otvorenom nasilju, može steći utisak da je nastala neka nova Crna Gora, koja nije ni srpska ni njegoševska.

- Ta Crna Gora temelja nema ona je zidanica na pesku, jer pravi, stabilni temelj jedino može biti ono što je u Crnoj Gori činjeno još od svetog Vladimira, preko svetog Simeona, svetog Save i svih Nemanjića, preko Balšića, Crnojevića i, konačno, Petrovića, koji su utvrdili duh Crnogoraca i Crne Gore. Graditi neku drugu Crnu Goru, izvan one koja dubinski, u svom temelju jeste, potpuno je zaludan posao koji može naneti ogromne štete kako Crnogorcima tako i celom srpskom narodu - smatra profesor Negrišorac.

Predsednik žirija dr Jovan Delić uručujući nagradu mitropolitu Amfilohiju zaključio je:

- Da ništa drugo nije napisao do knjigu "Časni krst Hristov i Kosovski zavet", mitropolit bi bio najbliži srodnik i potomak one dvojice na čijem tronu sedi - svetog Petra Cetinjskog i Petra Drugog Petrovića Njegoša - kazao je Delić.

Profesor Negrišorac kazao je na kraju da je nagrada uručena mitropolitu Amfilohiju potrebna kao orijentir srpskom narodu:

- Potrebna je da bismo jasno i glasno rekli koji su to orijentiri prema kojima valja da se određujemo na svome putu. Samo tako steći ćemo pravo na nadu da nećemo zalutati u vavilonskoj tmuši savremenog sveta - kazao je na kraju profesor Negrišorac.
 

Dragocena moć razumevanja drugoga "U našem javnom, kulturnom životu, pisac Amfilohije Radović je prisutan već više od četiri decenije. Zahvaljujući njemu i njegovoj duhovnoj sabraći, koji su umeli da ispostave prave izazove, u tom periodu je ostvaren plodotvoran dijalog između naše sekularne građanske kulture i prebogate crkvene, duhovne tradicije. I premda ima glasova koji agresivno nastoje da taj dijalog prekinu, nagradu Izviiskra Njegoševa predajemo mitropolitu Amfilohiju Radoviću, ne samo sa zadovoljstvom zbog njegovog ostvarenog dela, nego i s nadom da će dva toka srpske kulture, sekularni i crkveni, očuvati dragocenu moć razumevanja drugoga" - stoji pored ostalog u obrazloženju žirija za dodelu ove nagrade.