U Srbiji pola lekova lažno

- Više od decenije lekovi se švercuju kod nas, i to nije količina koja se nosi u džepu - ističe Vukosava Stevanović iz strukovne organizacije "Farmaceutsko jezgro". - Postoji čitav lobi koji to radi. Uz to, napravljena je potpuna zabuna sa lekovima, jer režim propisivanja nekog medikamenta ne bi trebalo da određuje ni RFZO, a ni neki dom zdravlja ili bolnica. To je posao za Agenciju za lekove i medicinska sredstva.

Jedan od medikamenata za kojim je poslednje vreme prava hajka po Beogradu, jeste i "utrogestan". Ovaj, jedini prirodni hormon, pomaže u trudnoći, a žene često moraju da ga piju. Doskora ovaj lek nije bio na pozitivnoj listi, pa se nabavljao "ispod ruke". Situacija, međutim, ništa nije bolja ni od kada je "utrogestan" stavljen na zvaničnu listu lekova. Nema ga već više od mesec dana, pa se ljudi dovijaju na razne načine. Najčešće naručuju u apotekama koje nabavljaju neregistrovane lekove.
 

Inspekcija obavila 666 kontrola Inspekcija Ministarstva zdravlja prošle godine uradila je 666 kontrola. Prekontrolisan je 631 objekat, pronađeno je pet falsifikovanih medicinskih sredstava. Medicinska sredstva prodavala su se preko mobilnih telefona, oglasa u novinama i na internetu. U četiri objekta, inspektori su pronašli 32 medikamenta za koja nije izdata dozvola za stavljanje u promet. Neregistrovana medicinska sredstva pronađena su u tri objekta, ističu u Ministarstvu zdravlja.

- Lekovi mogu da budu u prometu samo u apotekama i strogo je zabranjena bilo koja druga prodaja, naročito preko oglasa ili interneta - kaže Pavle Zelić, iz Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije. - Sve što se nabavlja ilegalno može da bude falsifikat. Zna se i da je oko 50 odsto lekova u svetu koji se nabavljaju preko oglasa - lažno. Građani bi trebalo da budu svesni rizika u koji se upuštaju.

A otkako se antibiotici u Srbiji prodaju isključivo na recept, pacijenti su se dosetili, kako nam je rekla Stevanovićeva, pa kupuju ove lekove tako što kažu da im je veterinar preporučio za psa!

- Recept je kao dokument prestao odavno da postoji, jer ima dosta ljudi kojima lekari propišu lek na običnom papiriću - kaže Stevanovićeva. - Neki od tih medikamenata nisu registrovani, a treba da se piju, kao recimo antibiotik "ekstencilin". Jednostavno, doktor je rekao bolesniku da ga pije, a on nije na zvaničnoj listi.

Ista situacija je i sa antidepresivima, smatra naša sagovornica. Kako kaže, lekari specijalisti više ne mogu da propišu "bensedin" u okviru svoje terapije, pa se stvaraju gužve kod psihijatara, ali i na pijacama.

U Srbiji se ne poštuju ni najstroža pravila. Naime, najmanje pola godine pre nestašice ili prestanka snabdevanja moraju da se obaveste nadležne institucije. Kod nas niko nikad nije bio kažnjen zbog nestašice.