Zašto je rasejanje ljuto na državu (6): Ne pomažu ni čuvari, ni kamere

U svilajnačkom selu Troponje od 1.112 stanovnika trećina je u inostranstvu. Pedesetak njih unajmljuju ljude da im čuvaju kuće i sređuju dvorište, a ima i onih koji plaćaju od 250 do 300 evra mesečno da bi zemljaci brinuli o njihovim starim roditeljima.

Tridesetak kuća u selu sređeno je od poda do krova, ali u njima niko ne živi.

- Krađe su učestale pre tri godine. Opljačkano je nekoliko domaćinstava u istom rejonu. Lopovi su odneli novac, zlato i slične vrednosti koje mogu da se stave u džep. Policija je uhapsila nekoliko madića koji nigde nisu radili, a svake večeri su pili viski u kafani i pušili marlboro. Od tada se kuće manje obijaju - navodi za "Vesti" Goran Ćosić, predsednik mesne zajednice Troponje.

Prema njegovim rečima, sada su na meti vikendice na periferiji sela, koje su sređene kao kuće. Ranije su obijane po dve vikendice mesečno, a u poslednjih dvadesetak dana obijeno ih je tridesetak. Najveću štetu pretrpeo je Saša Milošević, čiji je otac Radosav radio u Švajcarskoj. Pošto je lovac, u vikendici je čuvao snajpere i skupe dvoglede. Još nisu otkriveni kradljivci.

- Mislim da će uskoro doći vreme kada ćemo vratiti kolenike na prozorima. Tako su se nekada gradile kuće. Kada se prave prozori, stavi se jedno staklo, između se ugrade rešetke, pa opet staklo - kaže Goran Ćosić.

On i njegova supruga Tanja već dve godine brinu o kući Živote Antića, čija porodica radi u Francuskoj. Pre toga su čuvali roditelje izvesnih gastarbajtera, ali su posustali jer su bili slabo plaćeni.

Skidaju i oluke Vojin Adamović iz Isakova kod Ćuprije, koji je penziju stekao u Nemačkoj, ali se nije vratio u zavičaj, kaže da je i u njegovom selu dosta kuća obijeno, a sa mnogih su skinuti bakarni oluci. - Pre sedam godina i moja kuća je obijena. Lopovi su uzeli pištolj, 450 evra iz ženine tašne, a srećom, 2.800 evra, koji su bili u koverti sa računima, nisu pronašli. Cela kuća je bila potpuno ispreturana. Nekoliko puta sam bio u MUP-u, ali lopovi nikada nisu uhvaćeni. Zbog toga sam uzeo bračni par iz Rumunije koji brine o kući dok sam ja u Nemačkoj - kaže Vojin.

- Zbog ovakve situacije nismo hteli da uzmemo ključ od kuće. Brinemo samo o dvorištu. Sadimo cveće i kosimo travu. Kuću neprestano obilazimo, a preko leta smo u dvorištu svake večeri - kaže Tanja.

Despotovačko selo Jasenovo čini 340 domaćinstava, odnosno oko 1.000 punoletnih građana. Više od 800 ih je u inostranstvu. Polovina njih plaća ljude da im čuvaju kuće.

Do masovnog obijanja kuća zemljaka na privremenom radu u inostranstvu došlo je pre pet-šest godina. Lopovi uzimaju sve što stignu - od automobila do mašina za veš, televizora. U poslednje vreme počeli su da kradu poljoprivrednu mehanizaciju po šupama.

U selu smo saznali da su pre nekoliko dana obili jednu kuću i odneli sve što može da se proda. Meštani kažu da lopovi uzimaju i tranzistor jer će od njegove prodaje imati novac za taj dan. Jednu kuću, čiji vlasnici rade u Švajcarskoj, obijali su čak 25 puta, a iz garaže su ukrali i auto. Policija je uhapsila samo jednog lopova iz Bogave, koji je kasnije prebegao u inostranstvo.

- Pretpostavljam da ću za pet godina potpuno bataliti poljoprivredu. Kupiću dva konja i sa još jednim prijateljem čuvaću kuće po selu. Mislim da će biti mnogo posla - kaže Dragan Stanojević.

On čuva tri kuće porodica koje su na radu u Francuskoj. Održava dvorište, hrani pse i kokoš, zaliva cveće, orezuje voćke, preko zime loži vatru da se ne zaledi voda u cevima. Njegova supruga Suzana čisti kuće. Srećom, do sada ih niko nije obio.

- Pošto su vlasnici starije osobe, prilično su zahtevni. Dešava se da se dogovorimo jedno, a oni kasnije povećavaju obim posla. Nekada mi zameraju što sam ovo ostavio onde, a ono tamo. Nekad oni prećute, nekad ja. Drugačije ne bi moglo da se reši - iskren je Dragan.
 

Sude opljačkanom vlasniku Meštani ovog sela još prepričavaju kako su razbojnici jedne noći oko 22 sata upali u kuću Kristine i Ilije Nikolić, čiji sin Božidar, snaha Slavica i deca Ivan i Jasna rade u Vinterturu u Švajcarskoj. Kako ih je najverovatnije nešto uplašilo, pobegli su. Supružnici su se vratili u obijenu kuću, a Ilija je stavio pušku na sto. Razbojnici su ponovo došli oko jedan sat iza ponoći. Naredili su ukućanima da se ne pomeraju. Pronašli su 50 evra u Kristininom novčaniku i 600 evra ispod tepiha. Pri polasku su videli su pušku i uzeli i nju. Ilija je još na sudu zbog toga što pušku nije držao zaključanu.   Spas u osiguranju Katica i Vojislav Nikolić iz Crkvenca nadomak Svilajnca, koji su od 1973. godine u Kelnu, rešili su problem na svoj način. - Kada smo videli da lopovi obijaju kuće usred dana, osigurali smo svu imovinu. Već tri godine plaćamo po 400 evra godišnje, ali nam je osigurana sva pokretna i nepokretna imovina. I baš me briga i da mi polupaju sve po kući, jer će osiguranje nadoknaditi - kaže Katica. Iz ovakvih priča ili na osnovu ličnog iskustva naši zemljaci su naučili da novac čuvaju u bankama ili kod pouzdanih rođaka. Državi zameraju što ne postoji pravo privatnosti, pa lopovu ne smeju ništa čak ni kada bi ga uhvatili u vlastitoj kući.   Pokajao se što je ostao Stanojević se pokajao što je ostao u Jasenovu, jer je njegova supruga Duzana imala "b" vizu, pa je sa njom mogao da ode u Vintertur u Švajcarskoj, gde su njegovi tast Milan i tašta Milostiva. - Sada moram da obrađujem 30 hektara i otkupljujem mleko za Mlekaru Šabac. To ti je robijaški posao. Svojim vozilom sakupljam po 1.500 litara mleka dnevno po Jasenovu, Beljajki, Subotici, a ranije sam i po Dublju i Crkvencu. Za 1.000 litara dobijem 25 evra i to dva meseca kasnije. A gorivo neprestano poskupljuje, da ne računamo amortizaciju - kaže Stanojević.

K  R  A  J