"Nije bitna veličina vlade, već šta ona radi"
Spasojević je agenciji Beta kazao da je od broja ministara mnogo važnije da nova vlada reformiše državnu upravu i javna preduzeća, smanji namete privredi, poboljša poslovni ambijent i pokrene novi investicioni ciklus.
"Nije važno da li će vlada imati 15 ili 25 ministarstva već je važno da li može da se finansira iz prihoda koje ima", kazao je Spasojević, koji je i vlasnik ITM grupe.
On je ocenio da bi za privredu bilo bolje da u novoj vladi bude veći broj ministarstva zadužen za različite segmente ekonomije.
U novoj vladi bi trebalo imati odvojena ministarstva za poljoprivredu, industriju i ekonomiju, kazao je Spasojević i dodao da bi ministarstvo ekonomije trebalo da obuhvati i koordinaciju institucija i poslove međunarodne ekonomske saradnje.
"Naredna godina biće godina ekonomskog oporavka u svetu i veoma je bitno da Srbija zauzme dobru startnu poziciju. To znači da poboljša poslovnu klimu, napravi infrastrukturu za razvoj industrije, osnuje razvojnu banke i ojačca institucije za podršku izvoznicima", naglasio je Spasojević.
Za privrednike je bitno, kazao je, i da se proširi delovanje Narodne banke Srbije (NBS), koja bi osim o inflaciji trebalo da vodi računa i o razvoju, kroz podršku privredi.
Prema njegovim rečima, za predvidivost i stabilnost poslovanjaprivrede u Srbiji bitna je i stabilnost kursa domaće valute."Stabilnost kursa dinara moguća je samo ako imamo vladu koja kontroliše troškove i ne iskače iz budžeta", kazao je Spasojević agenciji Beta.
I saradnik Instituta za tržišna istraživanja (IZIT) Saša Đogović ocenio je danas da bi optimalna vlada za Srbiju bila do 15 ministarstava, ali je istakao da je od
veličine vlade važnije da ministri dobro sarađuju.
"Nije bitina toliko veličina, ako ta vlada ima sinergijski efekat. Nova vlada, mora da bude koherentnija (od sadašnje), mora da ima jasnu strategiju i viziju i da joj opšti nacionalni interesi budu na vrhu piramide", rekao je on agenciji Beta.
Prema rečima Đogovića, samo takva vlada može zaista krenuti u oštre, bolne, rezove u reformi celokupnog javnog sektora, počev od pravosuđa i javne administracije na svim nivoima, kao i u reformi poreskog i penzijskog sistema.
Kao "bolne rezove" on je naveo povećanja poreza na dodatu vrednost (PDV), povećanje broja godina za odlazak u penziju, kako bi se relaksirao budžet, ističući da je moguće i zamrzavanje penzija i plata u javnom sektoru na određen period.
Kroz reformu javnog sektora i javne adminisracije, kako je rekao Đogović, biće neophodno i ukidanje raznih izdataka za agencije, kao i raznih parafiskalnih nameta, kao bi se rasteretila privreda.