Cecin duhovnik se zamonašio zbog Čole!
Naime, u emisiji koju je Radio-televizija Republike Srpske snimila 2010. godine monah govori o svojim počecima, odustajanju od bogoslovije, ali i kako ga je Čolina pesma podstakla da ipak postane monah.
- Hteo sam da upišem bogosloviju, a nisam znao šta je to. Bilo me malo i sramota da nosim mantiju. Kako će to da izgleda, šta će ljudi da kažu. U ratu su svi ljudi krenuli u crkvu, bilo je to “in“, što bi se danas reklo. I onda se svašta moglo čuti, i komentara raznih, i klevetanja Crkve, pričanja i izmišljotina raznih vrsta. I meni se to donekle smučilo, ako smem reći - rekao je Šarić u vreme dok je službovao u Bosni i objasnio kakvu je ulogu u njegovom konačnom pristupanju Crkvi odigrao Zdravko Čolić.
- I onda opet, glas ima neke veze u mom životu. Već je trebalo da upišem bogosloviju, ali se meni sve smučilo i nisam. Rekao sam da neću ići u bogosloviju jer sam smatrao - biću hrišćanin, vernik, nešto ću drugo upisati. Već sam u avgustu krenuo u hemijsku školu, gde je u razredu bio 31 učenik, ja sam Šarić, pa sam poslednji i jedini muškarac. Ja sam bio sam i znam da sam slušao opet glas, i to jedan od najlepših glasova - Zdravka Čolića. Ja nisam Zdravka Čolića slušao nešto u smislu da je ta vrsta muzike meni nešto veliko, već on ima glas, i on je naša legenda. Svidelo mi se to razmišljanje, ne mogu da se setim sad koja je pesma bila, ali ja sam postavio sebi opet ono pitanje večnog života - šta, kako, kuda. Osećao sam kao da mi je neko govorio da sam izdajnik. Neki utisak kao da sam izdao što nisam otišao u bogosloviju. Ja sam bukvalno skočio s te komode, iz tog kreveta na kojem sam bio i otišao biciklom do sveštenika. Tako da smo se spremili i ujutru otišli na prijemni u Eparhiju banjalučku - ispričao je monah Stefan.