Ne dam ćerku u pevačice!

Pevačica prosto ne zna ni kako da ćerku od toga odgovori, ni kako da joj pomogne da svoju želju ostvari. Poznata i kao najveći doktor za stres na estradi, jer svojim smislom za humor uspeva da nasmeje i oraspoloži i najokorelije mrgude i one kojima nije do smeha, ovih dana ne uspeva da oraspoloži ni samu sebe.

- Ova današnja estrada mi deluje zastrašujuće. Mnoge moje kolege i ja mislimo da je pevanje postalo bivši posao. Pevače više niko ne ceni, niti iko o njima govori sa bar trunkom poštovanja. Zbog onih koji ne znaju ni da govore, a kamoli da pevaju, našli smo se na margini profesije. Kao da ne postojimo! Estrada je postala dno života. Džaba što nismo svi isti, ni kao pevači, ni kao ljudi svi smo u istoj vreći. Mnogo mi je teško što moja ćerka, studentkinja druge godine psihologije, želi da se bavi muzikom. Duša me boli, više ne znam šta da joj kažem. Bar moja starija ćerka Maša, koja takođe studira psihologiju, a jedan fakultet je već završila, nema tih ambicija.
 

Zar niste uvek podržavali talentovane, mlade ljude? Zar se ne sećate svojih ambicija?

- Ja sam sa 15 godina snimila prvu ploču. Bila sam dete. Već tada sam počela najozbiljnije da se bavim muzikom. Muziku sam volela iznad svega. Ali,
bila sam ušuškana, mama je bila sa mnom. Tada nije mogao da ispliva nekvalitet, estradom nisu vladali ljudi sumnjivog morala i ucenjivači. Imala sam sreću da radim sa ljudima koji su imali ogromne ljudske, moralne i umetničke vrednosti. Da nije bilo tako, ne bih se ne ni bavila ovim poslom. Nažalost, talentovani danas najčešće ostaju u zapećku, dok su mnogi netalentovani postali poznati, popularni i vinuli se u nebesa. U ova gadna vremena, talentovanima je mnogo teško. Moja ćerka je vrlo talentovana, a ne zna kako i kuda da krene.
 

Zašto se ne prijavi na muzičko takmičenje Zvezde Granda?

- Ne sviđa joj se taj put. Neće ni da peva kvazipesmičice za jednokratnu upotrebu. Izuzetno peva pop, rok, latino, sve... Izvodi glasovne bravure koje ni ja ne bih mogla da izvedem. Vidim da i ona vodi borbu sa samom sobom, a ja činim sve da je odvratim od napuštanja fakulteta. Znam, bilo bi joj mnogo lakše i lepše da peva, nego da se ubija od učenja. Opet, znam, ako neko ima toliko veliku želju da se bavi muzikom iz ljubavi, ako se ne okuša u tome, ostaje velika rak-rana na duši koja nikad ne zaceli. Ja sam uspela da završim studije veterine, a uspela sam da uđem i u to muzičko-estradno kolo u kojem i danas igram, mada posustajem jer mi pravila više ne odgovaraju.