Zašto je rasejanje ljuto na državu (3): Hoće naše pare, a ne treba im glas

- Srpska dijaspora je gotovo jedina u svetu koja faktički nema pravo glasa, jer da bi glasali, naši ljudi u rasejanju moraju pred svako glasanje izbore da ispune veliki broj gotovo nemogućih formalnosti. I ne postoji glasanje poštom iako je to poznato svuda u svetu. Sistem je napravljen tako da dijaspora zakonski ima pravo glasa, ali je faktički to pravo u potpunosti onemogućeno. Ovakvo stanje je neodrživo i stvara veliki jaz u odnosima matice i dijaspore. Pripadnici dijaspore moraju najmanje dvaput pred svake izbore da sa raznih strana putuju do ambasada i izlažu se velikim troškovima da bi glasali. Neko ko godišnje šalje pet milijardi dolara u Srbiju ipak zaslužuje veći respekt - poručuje Jovičić.

On dodaje da je takođe "problem za neposredno uključenje dijaspore u izbore i taj što je Srbija gotovo jedina zemlja u svetu koja ima samo jednu izbornu jedinicu".

- Time se vrši teritorijalna diskriminacija prema mnogim državljanima Srbije, jer ne samo dijaspora, nego i pola opština u Srbiji nemaju svog poslanika! Profesor Slaviša Orlović je objavio da od 150 opština u Srbiji, čak 72 nemaju svog poslanika. I nekoliko miliona državljana Srbije u rasejanju takođe nema nijednog predstavnika. Potrebno je da dijaspora dobije posebnu izbornu jedinicu kao što je to slučaj u zemljama u okruženju. U Australiji svaka opština ima svog poslanika. I najsiromašnija jednako kao i najbogatija. Kad imaju neki problem, oni idu kod svog poslanika. I kod nas treba uvesti takav sistem, tako da onaj iz Pirota glasa za piroćanske poslanike, a onaj iz dijaspore za dijasporske - objašnjava Jovičić.