Oland novi predsednik Francuske

Prema procenama agencija CSA, TNS i Ipsps, Oland je osvojio 52 odsto, a njegov rival dosadašnji predsednik Nikola Sakrozi 48 odsto glasova. Prema proceni Instituta Aris, Oland je osvojio izmejdu 52,7 i 53,3 odsto glasova.

Sarkozi priznao poraz Doskorašnji predsednik Francuske Nikola Sarkozi priznao je večeras poraz u drugom krugu predsedničkih izbora i pozdravio svog rivala, socijalistu Fransoa Olanda kao novog predsednika.   "Francuska ima novog predsednika Republike, to je demokratski izbor. Fransoa Oland je novi predsednik Francuske i treba ga poštovati", izjavio je Sarkozi svojim pristalicama u Parizu.

Fransoa Oland je tako izabran za sedmog predsednika Pete republike i narednih pet godina provešće na čelu jedne od glavnih svetskih sila, stalne članice Saveta bezbednosti i pokretača Evropske unije.

Oland je prvi predsednik levice koji dolazi u Jelisejsku palatu, posle Fransoa Miterana (1981-1995). Iako je bio 11 godina lider Socijalističke partije, Oland nikada nije bio na ministarskom položaju.

Izabran je za šefa države na talasu krize uz ogroman rast deficita, rekordnu nezaposlenost (više od 10 odsto) i nezadovoljstvo Francuza zbog mera štednje.

On je najavio da će njegova prva poseta inostranstvu u svojstvu šefa države biti rezervisana za nemačku kancelarku Angelu Merkel koju želi da ubedi da se ponovo pregovara o evropskom budžetskom sporazumu. U Olandovom izbornom štabu najavili su mogućnost da njihov lider još večeras telefonom razgovara sa Merkelovom.

Nikola Sarkozi koji je 2007. trijumfovao na izborima, postao je veoma nepopularan i danas doživeo najveći poraz u svojoj 30-godišnjoj političkoj karijeri. "Odlučan" i borben, Sarkozi je i u petak obećavao "veliko iznenađenje". Ali, on na kraju nije dobio podršku nijednog od kandidata iz prvog kruga glasanja 22. aprila za razliku od Olanda koga su podržali radikalna levica i ekolozi.

Fransoa Oland treba da najkasnije do 15. maja preuzme funkciju predsednika Francuske. Nakon prve predsedničke posete Berlinu, Oland će učestvovati na međunarodnim sastancima u SAD - G8 i samit NATO, a potom u junu i na prvom evropskom samitu u Briselu.