Građani dugo čekaju na presude

Kako pišu Novosti, Apelacioni sud u Beogradu nedavno je pravnosnažno okončao suđenje dugo 43 godine. Reč je o najstarijem predmetu po inicijalnom aktu u tom sudu.

Posle reforme pravosuđa, za ovaj predmet je postao nadležan Prvi osnovni sud u Beogradu.

Razloga za ovu četiri decenije dugu parnicu, kako kažu u Apelacionom sudu, ima mnogo: komplikovani imovinski odnosi parničnih stranaka zbog kojih je došlo zbog građenja na tuđem zemljištu, njihovih neraščišćenih odnosa još iz vremena nacionalizacije, bespravne gradnje, greške prilikom knjiženja...

Nedavno, međutim, u ovaj sud je stigao još jedan „maratonac“ iz 1976. godine.

"Razlozi dužeg trajanja svojinskih parnica mogu se pripisati tome da stranke često bez dovoljno adekvatnih dokaza ulaze u spor pred sudom kako bi raspravile svoje imovinsko-pravne odnose", kaže Mirjana Piljić, portparol Apelacionog suda u Beogradu.

Najveći problem u osnovnim sudovima, kako pokazuju brojke, i dalje su izvršni postupci, kojih je na kraju prošle godine bilo oko 3,2 miliona, dok je još milion „otišao“ na krivične predmete, istražne, parnične i ostavinske. Među njima, građanskih sporova ima najviše, oko 280.000.

Kada bi se računalo na koje presude građani najduže čekaju, opet bi izvršne bile na prvom mestu.

Tačnije, za najviše ovih predmeta, preko pola miliona, proces traje između pet i 10 godina, dok više od decenije traju 178.222 procesa.

S druge strane, čak 4.558 istraga završeno je nakon devet meseci do godinu dana, i to je jedina vrsta postupka koja je završena tako brzo. Najviše parničnih predmeta, preko 12.500, staro je između dve i tri godine, dok ih starih više od decenije ima 2.887.

Po jedan predmet u postupcima protiv maloletnika i žalbe u građanskom postupku, i 83 postupka u istrazi, rešili su viši sudovi u roku od godinu dana. Statistika pokazuje da je najviše predmeta staro između dve i tri godine, a da onih starijih od decenije ima 1.981.

Dugi sudski postupci predmet su i ogromnog broja ustavnih žalbi u Ustavnom sudu. Procenjuje se, naime, da je oko 80 odsto svih ustavnih žalbi podneto upravo zbog kršenja prava na suđenje u razumnom roku. Donedavno, ovo je bio problem „broj 1“ u Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.