Otadžbina zaboravlja svoje heroje

Jauk i groblje je narod moj, a svetla prošlost je laž, zapisao je Miloš Crnjanski u "Lirici Itake" kada je video kako su na vlast u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca došli "pogrešni" ljudi, dok solunski borci prose na ulicama srpskih gradova.

Opet Srbi zaboravljaju svoje dobrovoljce! Predsednik Udruženja ratnih dobrovoljaca 1912-1918, njihovih potomaka i poštovalaca istoričar dr Vidoje Golubović za "Vesti" kaže da ga je sramota što 40.000 vojnika, od kojih su mnogi bili deca, više niko ne pominje.

- Tuga je i sramota što živim u takvoj državi koja ne pamti i ne osvrće se na ljude koji su hrabro i nesebično dali živote za svoju zemlju. U Prvom svetskom ratu stradalo je oko milion i sedamsto hiljada Srba, što je bila skoro trećina ukupnog broja stanovnika tadašnje Srbije. Poginulo je oko 40.000 dobrovoljaca, od kojih su neki bili dečaci od jedva trinaest ili četrnaest godina. Krenuli su da brane Srbiju, da brane narod. Mnogi su pušku prvi put uzeli u ruke. To je bila hrabrost. U Prvom balkanskom ratu dobrovoljci su pored regularne srpske vojske imali veoma značajnu ulogu - podseća Golubović.
 

Sagovornik "Vesti" žali što Srbija ni sto godina kasnije ne poštuje veliku žrtvu tih ljudi.

- Srbija je zaboravila dobrovoljce. Toplički ustanak država obeležava pogrešnog datuma, a istoričari se prave blesavi. Jedini smo mi obeležili 3. i 4. mart kada je Toplica zaista podigla ustanak 1917. Ali u martu, a ne u aprilu. Ne razumem naše istoričare koji na to ćute. Ili ne znaju, ili ih je baš briga - kaže Golubović.

Ukazuje na to da su sve troškove morali sami da plate, od prevoza do snimanja događaja.

- Autobusom je nas pedeset išlo da obiđe Toplicu, da se pokloni senima onih koji su stradali, a od državnih organa nikog nije bilo. Zaista me je sramota. U Srbiji postoje mesta na kojima je stradala srpska vojska, a niko ta stratišta nije obeležio. Država je dužna da to uradi. Nikad za to nije kasno, ljudi koji su stradali su to zaslužili - napominje Golubović.

Ovaj istoričar zamera i potomcima stradalih vojnika da se slabo interesuju za razne aktivnosti Udruženja i istraživanja koje sprovodi.

- Naslednici i potomci dođu kod nas jedino kada im fali nešto od dokumentacije u vezi sa nasleđivanjem. Nama to ne smeta, i ponosni smo što možemo da pomognemo. Neki i ne znaju da su potomci dobrovoljaca, pa kod nas to otkriju. Ipak, retko žele da sa nama nešto rade, malo je takvih. Pravimo registar ratnika čija smo imena do sada pronašli. Ima među njima boraca iz različitih društvenih slojeva - radnika, seljaka, intelektualaca. Jedino što im je bilo zajedničko jeste ljubav prema otadžbini. Želeli su da se bore za otadžbinu, za kralja, za Srbiju. To je tada tako bilo - kaže naš sagovornik. 

Prema njegovim rečima, udruženje potomaka i dobrovoljaca je do sada uspelo da prikupi oko 40.000 imena poginulih.

- To je materijal od gotovo 2.000 stranica. U Prvom balkanskom ratu, po našoj slobodnoj proceni, poginulo je oko 45.000 vojnika, a kada sredimo sve podatke, mislim da ćemo imati arhivu od oko 35.000 imena. Prikupili smo, rekao bih krvavim radom, preko hiljadu fotografija srpskih dobrovoljaca, čuvamo ih u arhivi. Uradili smo ogroman posao, potpuno sami, uz nesebičnu pomoć ljudi koji su imali dobru volju da pomognu. To je posao koji smo radili 15 godina. U ratovima je dosta dokumentacije spaljeno i uništeno. Ne tražimo platu, već pomoć države za istraživanja i publikovanje rezultata - priča Golubović.

Naš sagovornik ne zaboravlja da naglasi da je u balkanskim ratovima bilo i žena dobrovoljaca.

- Prva žena dobrovoljac koja se borila rame uz rame sa muškarcima bila je Milunka Savić. Podaci kažu da su žene uglavnom bile bolničarke, ali je interesantno da su dolazile i iz drugih zemalja. Kada je počeo Prvi svetski rat, iz Moskve je došlo 36 devojaka da budu medicinske sestre. Interesantna je priča i o poznatoj lekarki Elsi Ingliš iz Škotske koja je došla u Srbiju, obukla uniformu i pomagala vojnicima. Odlikovana je više puta, a ostavila je Beogradu zadužbinu. Na dan kada je Elsi umrla, jedna srpska jedinica krenula je u proboj Solunskog fronta, stala je da je poseti, i ona je to veče preminula na rukama srpskog oficira - objašnjava Golubović. 

Poginuo svaki drugi muškarac Istoričari procenjuju da je Srbija u Prvom balkanskom ratu imala 30.000 mrtvih i ranjenih, a u Drugom balkanskom ratu poginulo je 41.000 vojnika. Podaci govore da demografski gubitak Srbije - ubijeni, nerođeni, radno nesposobni iznosi oko 35 odsto stanovništva. Najviše gubitaka bilo je među muškom populacijom između 18 i 55 godina, procenjuje se da ih je poginulo čak 57 odsto. Puška veća od vojnika Među dobrovoljcima je bilo i dečaka. - Sremski dobrovoljački odred bio je specifičan. To su bili dečaci od trinaest-četrnaest pa do šesnaest godina. Samo desetorica njih su preživela. Ne možemo još uvek da nađemo njihova imena. Znamo ko su im bili komandanti i da ih je u brigadi bilo četiri stotine. Ta deca su branila Beograd - kaže Golubović. Nepravda prema Milunki Savić Sagovornik "Vesti" žali što naša javnost i dalje ignoriše herojstvo Milunke Savić. - Savićeva je rođena 1892. u selu Koprivnica kod Raške i bila prva žena dobrovoljac u balkanskim ratovima 1912. i 1913. Istakla se kao bombaš u Kolubarskoj bici i odlikovana je Karađorđevom zvezdom. Dobila je i Legiju časti, a jedina je žena u svetu koja je odlikovana Ratnim krstom sa zlatnom palmom. Kad se završio rat, svi su je zaboravili. Francuzi su joj nudili vojnu penziju, ali je odbila jer je htela da ostane u Beogradu. U Titovo vreme bila je proganjana i smatrana je nepoželjnom u našoj zemlji. Umrla je u Beogradu i sahranjena je na Novom groblju bez ikakvih državnih i vojnih počasti. I još je zaboravljena, ali mi se trudimo promenimo takav odnos prema toj hrabroj i jedinstvenoj ženi - kaže Golubović.