Kako kriminalci dobijaju nadmike?

Milorad Ulemek - poznat i kao Legija, Cema, Cuca i Bolid

 

Ranac, Pajdo, Fuksa, Žilet, Pajser, Lopata, Šmrki - samo su neki od najrazličitijih nadimaka koje nose kriminalci u Srbiji. Sa socijalno patološkog aspekta, prema rečima kriminologa Zlatka Nikolića, nadimci su vrlo bitna stvar.
 

"Nadimak kriminalcu menja ime i prezime. Najčešće se dobijaju u osnovnoj školi, ustaljuju se do tinejdžerskih dana i potom ostaju ceo život. To je slika i prilika njegovog karaktera. Ako za nekoga kažete Majmun ili Zmija, onda ne morate ni da ga vidite, znate o kakvom čoveku se radi. Obično je reč o uličarskom žargonu i rečniku i po nadimku kriminalci mogu da postanu prepoznatljivi u celom gradu ili čak zemlji kao što smo imali slučajeve. Mi, koji se bavimo kriminologijom, iz nadimka izvlačimo brojne zaključke i opis pišemo u psihološki dosije te osobe", objašnjava Zlatko Nikolić.

Nadimak je vrlo bitan i za bezbednosne strukture. Policija beleži sve nadimke u kriminalne fajlove, jer se desi da tako pronađu počinioca nekog dela. Poznato je da su Željka Ražnatovića zvali Arkan, ali jedino je u policijskim dokumentima ostao zabeležen njegov nadimak Hibrid. Milorad Ulemek Legija nije voleo da ga zovu Cema, kako su ga prozvali drugari iz Novog Beograda, jer je stalno dizao tegove napunjene cementom. Nije voleo ni nadimak Cuca, kako su ga zvale devojke, ali ni Bolid, nadimak koji su mu dali stariji drugovi.

"Svi misle da je Željko Milovanović nadimak Letač i Vetar dobio kada je bežao iz sudnica skoro. Međutim, policiji je poznato da su ga tako prozvali pošto je iz Novog Sada dovezao motornog zmaja iz kojeg je, prema pričama Belomanastiraca, gde je i sam rođen, mokrio na pripadnike Unprofora. Najpre su svi mislili da se isključivo radi o hobiju, kasnije se ispostavilo da je Milovanović letilicu koristio za nadgledanje ukradenih automobila koji su ulazili u Hrvatsku", otkriva kriminolog Goran Stojković poreklo jednog od nadimaka.