Noćioni: Još pamtim Jugoslaviju

 

Ali tu istorijsku pobedu ne zaboravljaju 12 "kondora", kakav je nadimak argentinskog nacionalnog tima, uprkos tome što su u superdramatičnom finalu poraženi od plavih.

"Pa, kako to prekrajanje istorije da zaboravim. Možete da zamislite koliko je to bila velika pobeda za nas. Na Šampionat smo došli da budemo među prvih pet-šest, a onda dobijemo „drim tim“, i to pre velesile kakva je Jugoslavija. Znam da nas svet ne pamti po tom uspehu, ali zato se svi sećaju Atine 2004. Ušli smo u istoriju, i to u rodnom gradu Olimpijskih igara, kao jedina ekipe, uz SSSR 1972, koja je uzela zlato Amerikancima na OI, pa još protiv "drim tima“, rado je Andres Noćioni, jedan od modernih junaka argentinske košarke, pristao da govori za "Novosti“ o strani bliske istorije.

Ipak, mi u Srbiji radije pamtimo tu 2002, kada smo vam „ukrali“ zlato. I dan danas se prepričava epski finiš. Čak je i jedan od sudija, Picilkas, potpuno nesvojstveno njemu, u nekoliko navrata komentarisao poslednje odluke sa tog duela?

"Uh, još mi je u sećanju taj čudesan meč. I sada, kada pričamo o njemu, bude mi se emocije. Toliko smo bili blizu pobede. Sjajno smo se borili sa vašim neverovatnim timom, ali nismo mogli protiv našeg neiskustva. Jednostavno, Jugoslavija je pobedila, jer je bila talentovaniji i iskusniji tim. Naravno da možemo da diskutujemo o sudijama, ali na kraju svega, kada se slegnu emocije, adrenalin, kada se srčani puls vrati u normalu, morate da razumete da su se sudije trudile da odrade svoj posao najbolje što su umele." 

Da li ste kasnije polemisali o tom meču sa nekim od naših igrača?

"Ako se ne varam, jesam sa Divcem u Skaramentu pre nekoliko godina, mislim, prilikom „penzionisanja“ njegovog dresa. Rekao mi je da je bilo sjajno finale, u kom smo mogli i mi da pobedimo. Bilo je, zaista, neverovatno", rekao je Noćioni.

Vaš povratak u Evropu, posle osam NBA godina i to usred sezone, bio je prilično neočekivan?

"Prvo, nisam stavio tačku na NBA karijeru u bliskoj budućnosti. Ali posle nekoliko odličnih godina u Čikagu i solidnih izdanja u Sakramentu, situacija u Filadelfiji me je naterala da povučem ovakav potez. Bio sam umoran od sedenja na klupi. Trebalo mi je mesto u kom ću se opet osećati kao igrač, da opet udahnem takmičarski duh, kako bih spremno dočekao OI u Londonu. U Vitoriji se osećam kao kod kuće, znam igrače, grad, trenera. Posebno sam se obradovao što ponovo igram uz prijatelja i saigrača iz reprezentacije Pabla Priđonija".

U Viktoriji sarađujete sa prezimenjacima Bjelicama, Nemanjom i Milkom?

"Nemanji su talenat i visina veliko oružje. Neverovatno je šta sve može da uradi sa loptom. Pred njim je sajajna budućnost, samo neka nastavi sa radom. Milko je izuzetno pametan timski igrač, koji je pravo bogatstvo za svaki vrhunski tim".