Umro Ajmone Finestra - četnik iz Italije
Ajmone Finestra rođen je u gradiću Todi, u srcu Italije, 5. februara 1921. godine. Tokom Drugog svetskog rata raspoređen je u Dalmaciji, na prostoru Tromeđe, gde je pristupio četničkim jedinicama. Bio je na čelu Pete pravoslavne antikomunističke čete, koja se isticala u borbama, posebno protiv ustaša. O svojim saborcima imao je samo reči hvale, iskrenog i dubokog prijateljstva i divljenja.
Finestru, koji je bio i gradonačelnik grada Latine, ni teret godina, ni bolest nisu zaustavili da prošle godine dođe u Banjaluku na Prvu međunarodnu konferenciju o Jadovnu i svojim svedočenjem potvrdi ustaške zločine.
"Niko i ništa nije moglo da ga spreči da se autobusom Udruženja 'Jadovno' uspne na sam vrh Velebita, sve do jame u kojoj još leže kosti naroda koga nije stigao da spasi, gde nije stigao da se pred ustaše postavi kao onda u Gračacu, kada je iz ustaške kasarne izvukao zatočene srpske devojke", rekla je Srni novinarka italijanske državne televizije RAI Mila Mihajlović.
Ona kaže da je Finestra stizao svuda gde je trebalo reći istinu i nikada mu nije bilo teško.
"Čuo je i da su mu Srbi rekli 'hvala', tamo pred jamom koju nije stigao da spreči, logorom koji nije stigao na vreme da zatvori kao onaj na Pagu iz koga se u Banjaluku vratila preživela devojčica Renata. Hvala tebi Finestra od svih nas koje si voleo, poštovao i čuvao. U duši ćemo nositi uspomenu na granitnog prijatelja, nezamenjivog i nezaboravnog", naglasila je Mihajlovićeva.
Finestra je tvrdio da se "veličina čoveka meri njegovim ljudskim dostojanstvom i vernošću Otadžbini".
"Nisu to bile samo reči. Ko je imao sreću da ga upozna, dobro je znao kakvom snagom vere, energijom i entuzijazmom je Ajmone sledio te ideale, za dlaku izbegavši streljački stroj partizanskog Narodnog suda, ali ne i komunističke kazamate posleratne Italije", kaže Mihajlovićeva.
Ona ističe da ga to nije zaplašilo niti omelo da se potvrdi kao vrsni političar velikog zamaha, izuzetno poštovan radi svoje doslednosti i visokog morala. Finestru je u Beogradu svojevremeno primio patrijarh srpski Pavle, a na Oplencu princ Tomislav Karađorđević.