Zašto Srbi žive kraće od stanovnika EU?

Prosečan stanovnik Srbije ima sve izglede da živi čitavu deceniju kraće od „komšija“ u Evropskoj uniji. Razlog nije loš genetski kod, već dve objektivne okolonosti na koje se može uticati: nemar prema sopstvenom zdravlju, i trom zdravstveni sistem koji slabo podstiče preventivu.

Ispitivanja pokazuju da na preventivne preglede redovno ide tek četvrtina stanovništva, što nas baš ne svrstava među zdravstveno prosvećene nacije. Mnogi će reći da i za to postoji ozbiljan razlog: iako je zagarantovana na papiru, zdravstvena zaštita u praksi nije najdostupnija. Čeka se, ponekad, i duže od mesec dana, čak i na "obične" preglede, kao što je ultrazvuk.

Trenutno svaki drugi odrasli stanovnik ima neku hroničnu bolest. Najviše bolujemo i umiremo od bolesti srca i krvnih sudova, malignih tumora, dijabetesa.

Prema poslednjim podacima Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut“, za godinu dana od svih oblika kardiovaskularnih bolesti (KVB) umrlo je 56.488 ljudi. To znači da je u odnosu na ukupan broj umrlih, svakog drugog izdalo srce.

Posle srca, pacijenti se lekarima najviše žale na reumu, a reumatske bolesti su posle povišenog krvnog pritiska najučestalija oboljenja među stanovnicima Srbije. Na njih se žali 23 odsto populacije.

Sa malignim tumorima, prema procenama Društva za borbu protiv raka, u Srbiji trenutno živi oko 120.000 ljudi, a u Institutu "Batut" kažu da je je za godinu dana (2010. godine) otkriveno 34.000 novih slučajeva. Iste godine je od raka umrlo 21.000 ljudi.