Radne akcije, više od uspomena (1): Bosonoga mladost izgradila državu

 

Nema nijednog učesnika nekadašnjih dobrovoljnih radnih akcija koji sa pažnjom i poštovanjem ne čuva uspomene na obnovu posleratne Jugoslavije, na dane i mesece ispunjene pesmom i znojem. Istoriju otadžbine oni su ispisali motikama, krampovima i lopatama, kopajući i prevozeći kubike zemlje, šuta i kamena. Svoju bosonogu mladost i ruke na kojima se još uvek naziru tragovi žuljeva ne bi menjali ni za kakvu drugu. Jer su izgrađivali i zemlju i sebe, dobrovoljno i bez ikakve naknade.

Danas, nekoliko decenija kasnije, besplatan rad u vreme godišnjeg odmora ili umesto njega, gotovo je nezamisliv. Nema te sile koja bi mogla da natera nekog savremenog mladića ili devojku da se preko leta prihvati motike.

- To je bilo jedno drugačije vreme, drugi osećaj. Uvek smo znali da će sutra biti bolje nego danas i zato smo se više trudili - objašnjava Neđo Vuković, bivši akcijaš.

Problem današnje generacije nije samo u tome što ne razume njihov trud, već i što zaboravlja da im kaže hvala za čitavu infrastrukturu bivše Jugoslavije koju su izgradili, a koja se i danas koristi. Radne akcije počele su još tokom rata žetvom ispred neprijateljskih položaja, sečom drva, branjem kukuruza. U prvim posleratnim saveznim omladinskim radnim akcijama građeni su putevi, pruge, fabrike, čak i čitavi gradovi. Najviše saveznih radnih akcija bilo je u periodu od 1946. do 1952. godine, a kao praznik omladinskih radnih akcija (ORA) u SFRJ se obeležavao 1. april, dan kada su 1946. počele pripreme za izgradnju pruge Brčko-Banovići.

U svim krajevima Jugoslavije brigadiri su odradili ukupno 35 miliona radnih dana. Prvu veću organizovanu radnu akciju predstavlja odlazak oko 150 omladinaca iz tek oslobođenog Užica, oktobra 1941. prema Višegradu i Dobrunu na berbu kukuruza. Za najveću radnu akciju tokom NOB-a smatra se Žetva u Saničkoj dolini jula i avgusta 1942, kada je više od 7.000 mladića i devojaka sabralo 270 vagona pšenice, ječma, zobi i kukuruza, pet vagona pasulja, osušilo tri vagona šljiva i jabuka, izvadilo 17 vagona krompira, napravilo četiri vagona pekmeza od šljiva.

U partizanske bolnice dnevno su otpremali po tri tone voća i povrća, podelili su oko 150 vagona i spremili za zalihe 750 vagona razne hrane. Pred oslobođenje, mladi su radili na raščišćavanju i obnovi puteva, pruga i mostova. Po dubokom snegu i jakoj zimi 1945. na Crnom vrhu i Rudniku su pripremali hiljade kubnih metara ogreva za Beograd i bolnice na Sremskom frontu.
 

Posle rata krenula je obnova porušene Jugoslavije. Velike savezne akcije traju sve do 1952. Prvi izazov bila je izgradnja 90 km pruge Brčko-Banovići, od maja do novembra 1946, na kojoj je učestvovalo 62.268 omladinaca. Sa mitinga u Brčkom, graditelji su pisali Titu i obećali da će pruga biti gotova do 29. novembra, a da bi je završili iskopali su 1,3 miliona kubnih metara zemlje i probili tri tunela kroz Majevicu, na Kiseljaku i Orloviku. Prvi voz, koji je krenuo iz Banovića prema Beogradu nosio je poruku: "Mi gradimo prugu - pruga gradi nas".

Drugi veliki poduhvat bilo je premošćavanje 242 kilometra pruge između Sarajeva i Šamca. Tokom 1947. gradilo ju je 217.234 omladinca, istovremeno praveći i 17 mostova i devet tunela. U sve to utrošeno je tri miliona radnih sati. Među poslednjim velikim akcijama bila je izgradnja 90 kilometara duge pruge Doboj - Banjaluka. Prvi voz je ovom prugom prošao 20. decembra 1951.

Od 1953. radilo se na 20.000 lokalnih gradilišta, sve do poziva Josipa Broza da se nastavi izgradnja autoputa Bratstvo-jedinstvo. Za nepunih šest meseci 53.323 brigadira je 1958. izgradilo 80 km autoputa i povezalo Zagreb i Ljubljanu. U proleće 1959. počela je izgradnja deonica Niš-Paraćin i Demir Kapija - Negotin, a 1960. građene su deonice Niš-Grdelica i Udovo-Đevđelija. Poslednja deonica bila je povezivanje Osipaonice i Beograda. Tako je 251.737 brigadira za šest godina povezalo Ljubljanu s Đevđelijom. Na velikom mitingu u Beogradu, autoput je pustio u rad Aleksandar Ranković.

Radne akcije nastavljene su šezdesetih i sedamdesetih. Građeni su nasipi i uređivan Zagreb, obnavljano Skoplje posle zemljotresa i građena Jadranska magistrala. Akcijaši su obnavljali Banjaluku, gradili Novi Beograd i Đerdap, prugu Beograd-Bar... Radne akcije su trajale sve do 1981. Na 36 saveznih omladinskih radnih akcija i 60 republičkih i pokrajinskih učestvovalo je oko 60.000 brigadira.

Nekadašnji omladinci svojoj deci i unucima nisu govorili o ranim ustajanjima, spavanju u barakama i fizičkom rintanju, već su prepričavali druženja oko logorske vatre, sportske igre, pesmu... Na radnim akcijama se nije samo radilo, one su bile i mesto gde su se na raznim kursevima sticala znanja i veštine i za to dobijale diplome koje su, neretko, bile i ulaznice za dobijanje zaposlenja.