Da nema bolesti lepo bismo živeli

U ovoj priči su i dobrotvorke Jelena i Marija iz Liverpula, predgrađa Sidneja koje su poželele da obraduju dvanaestočlanu porodicu Stanojković, iz sela Sušići, kod Štrpca. Što su naumile to su i učinile, pa je tako posredstvom Redakcije "Vesti" za ovu porodicu, koja živi u trošnoj kućici od svega 30-ak kvadrata, stigao novčani prilog u vrednosti od 175 dolara. Novac je je prosleđen na kućnu adresu Stanojkovića, obradovavši ih veoma, prvog radnog dana posle pravoslavnog Vasrkrsa.

POZIV DONATORIMA    Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na e-mail adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta telefonom na br.: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.

- Praznike smo, kao što već znate, proslavili kao nikad do sada. Ništa nam nije manjkalo i to samo zahvaljujući pomoći plemenitih čitalaca "Vesti". Nije prošlo ni desetak dana od tada, a već je neko ponovo mislio na nas i poželeo da nam pomogne, što je zaista prijatno iznenađenje. Hvala tim divnim damama iz daleke Australije od sveg srca. Naravno i ovaj novac će biti utrošen na ono što nam bude bilo najpreče. Da li će to biti hrana, lekovi ili nešto sasvim drugo ni sami ne znamo. Sav teret održavanja kuće i dece je pao na moja pleća od kada se moj suprug Radovan razboleo i da nije bilo dobrih ljudi ne bih sve izdržala. Posebno sada kada Radovan više ne može ili ne želi ni hranu da uzima. Zapao je u tešku depresiju, što me muči i brine. Drži me samo to što znam da su mi deca dobro, jer ni ja nisam najboljeg zdravlja. Samo zahvaljujući ljudima dobre volje nisu gladna, gola i bosa, idu u školu i imaju sve ono najneophodnije, a to je za mene nešto od neprocenjive važnosti - rekla je u telefonskom razgovoru našim novinarima stub kuće, majka Ljiljana Stanojković.
 

Dve godine podrške   Najveći problem ove porodice nije što stanuju u kućici veličine nečije spavaće sobe, nego što su bez redovnih primanja, jer glava porodice, otac Radovan nije sposoban za rad zbog povreda glave zadobijenih u seči drva. Tako već skoro dve godine roditelji i deca žive od pomoći ljudi dobre volje.