Iračani umesto demokratije dobili deformisanu decu
"Tokom 2004. godine Amerikanci su testirali sve vrste hemikalija i eksplozivnih naprava na nama: termobaričko oružje, beli fosfor, osiromašeni uranijum... svi smo mi bili njihovi laboratorijski miševi", kaže portparol bolnice u Faludži.
U bolnici kažu da ne mogu da ponude nikakve statistike o deci rođenoj s deformitetima - jednostavno ih je previše. Kako piše novinar ipsnews.net-a Karlos Zurutuza, roditelji o tome ne žele da govore.
"Porodice sahranjuju svoju novorođenu decu pošto preminu, bez da ikome išta kažu. Za njih je to previše sramotno", objašnjava portparol bolnice Nadim al-Hadidi.
"Zabeležili smo 672 slučaja u januaru, ali znamo da ih je mnogo više", nastavlja Hadidi prikazujući na zidu svoje kancelarije fotografije dece rođene bez mozga, očiju, ili s utrobom van tela. Prema njegovim rečima, roditelji suočeni s tim slikama osećaju nešto između sramote i krivice.
"Oni misle da je to njihova krivica i da nešto s njima nije u redu", kazao je Hadidi.
Novinar koji je pokrenuo ovu temu piše da su se u mesecima posle napada na Irak 2003. godine odvijale neprekidne demonstracije protiv okupatora, ali je ovaj grad tek 2004. doživio ono najgore. Tako su 31. marta te godine svet obišle slike raskomadanih tela četvorice plaćenika iz američke plaćeničke vojske Blekvoter koji su visili s mosta. Odgovornost za to je preuzela Al Kaida, a lokalno stanovništvo je platilo cenu operacijom "Fantomski bes".
Novinar piše da je prvi nalet došao u aprilu 2004. godine, a najgori je bio u novembru iste te godine. Potraga za teroristima od kuće do kuće zamenjene su noćnim bombardovanjem, a kako su rekli Amerikanci, koristio se beli fosfor za osvetljavanje meta tokom noći. Beli fosfor je prema izjavama italijanskih novinara bio tek jedan od zabranjenih oružja koje su Amerikanci koristili protiv civila.
Ukupan broj žrtava još nije poznat jer se mnogi od njih još nisu bili rodili. Novinar tako opisuje slučaj devojčice rođene sa sindromom "Dendi Voker". Mozak joj je razdvojen na dva dela i prema rečima doktora teško će preživeti.
Studija koju je u julu 2010. objavio švajcarski Međunarodni list za ekološka istraživanja i javno zdravstvo pokazala je da je broj slučajeva oboljenja od raka, leukemije, i broj mrtvorođenčadi u Faludži dosta veći od onoga koji je zabeležen među preživelima posle bacanja atomskih bombi na Hirošimu i Nagasaki 1945. godine. Otkriveno je da je porast obolelih od leukemije 38 puta veći, dok je u Japanu bio 17 puta veći.
Na izradi studije učestvovala je i Samira Alani, glavni lekar u Faludži, a testovi koji su u tu svrhu sprovedeni u Londonu pokazali su visok nivo uranijuma i žive u korenu kose obolelih. Upravo bi to mogao biti dokaz za upotrebu zabranjenih oružja u Faludži.
Međunarodne organizacije pozvale su i NATO da istraži da li je osiromašeni uranijum korišćen i za vreme libijskog rata, a iračko Ministarstvo zdravstva istraživaće deformacije u okruzima Bagdad, Anbar, Ti Kvar, Suleimania, Diala i Basra.