"Mladić je naredio ubistva u Srebrenici"
Batler je to zaključio posle analize velikog broja borbenih izveštaja i drugih dokumenata same VRS i policije RS, kao i presretnutih razgovora između njihovih oficira za vreme srebreničke krize.
Karadžić, koji je u to vreme bio predsednik RS i vrhovni komandant VRS, optužen je za genocid nad više od 7.000 Muslimana koje su snage pod njegovom kontrolom streljale u danima pošto su 11. jula 1995. zauzele Srebrenicu.
Veštak Batler je na pitanje predsedavajućeg sudije O Gon Kvona potvrdio da bi to u praksi značilo da je komandant Glavnog štaba VRS Ratko Mladić, preko svog osoblja, naređenje o streljanju zarobljenika dao podređenom generalu Radislavu Krstiću, zapovedniku Drinskog korpusa, koji ga je zatim preneo svojim podređenim u Zvorničkoj brigadi - komandantu Vinku Pandureviću i načelniku štaba Draganu Obrenoviću.
Ako se izuzme činjenica da je to naređenje bilo "očigledno nezakonito", vojni komandni lanac radio je kao što je i trebalo, napomenuo je svedok. Nezakonito naređenje niko, međutim, nije dovodio u pitanje i ono je bilo sprovedeno.
Generala Krstića, Tribunal je osudio na 35 godina zatvora zbog pomaganja i podržavanja genocida u Srebrenici. Major Obrenović početkom 2012. je pušten na slobodu pošto je u Finskoj odslužio više od polovine kazne od 17 godina zatvora na koju je osuđen nakon što je 2003. priznao krivicu za učešće u srebreničkom zločinu.
Potpukovnik Pandurević je 2010. osuđen na zatvorsku kaznu od 13 godina zbog progona Muslimana iz Srebrenice.
Mnoštvom dokumenata koje je uvelo u spis tokom Batlerovog svedočenja, tužilaštvo je danas dokazivalo da je vrh komandnog lanca, uključujući i Karadžića, svakodnevno bio detaljno obaveštavan o zbivanjima na terenu tokom i posle ofanzive na Srebernicu, te da je morao znati i za masovna ubistva. Karadžiću su, podvukao je vojni veštak, bili upućivani ne samo borbeni izveštaji brigada i GŠ VRS, nego i raporti njihovih obaveštajnih organa.
Prepisi prisluškivanih razgovora
Komentarišući prepise prisluškivanih razgovora predsednika RS sa oficirima VRS, Batler je rekao da se "Karadžić nije ustezao da sam telefonom pozove GŠ ili komande korpusa kako bi se uverio da su instrukcije na pravi način prenete i sprovedene". Kao primer, naveo je razgovor Karadžića sa civilnim poverenikom za Srebrenicu Miroslavom Deronjićem, vođen 13. jula 1995. uveče.
Predsednik RS je pitao "koliko je hiljada" zarobljenika iz Srebrenice pristiglo u obližnji Bratunac, a Deronjićev odgovor glasio je: "Dve hiljade, biće ih još tokom noći".
Deronjić je pred sudom u Hagu bio osuđen na 10 godina zatvora, nakon što je priznao krivicu za zločin nad Muslimanima u selu Glogova kod Bratunca u proleće 1992. Umro je tokom izdržavanja kazne u Švedskoj.
U noći između 13. i 14. jula 1995, u skladu sa Deronjićevom najavom, u Bratunac su dopremljene "hiljade" muslimanskih zarobljenika, koji su zatim prebačeni na više lokacija oko Zvornika, gde su bili streljani, kazao je svedok Batler. Po njegovim rečima, oficiri VRS su, tokom prisluškivanih razgovora, 13. jula procenjivali da su zarobili oko 6.000 srebreničkih Muslimana, a istog dana oko 1.000 zarobljenih bilo je ubijeno u skladištu zadruge u selu Kravica. Iako je znao za to, budući da je bio na mestu zločina koji su počinili pripadnici njegove jedinice, oficir specijalne policijske brigade RS Ljubomir Borovčanin u presretnutom razgovoru sa generalom Krstićem toga dana rekao je da "nema nikakvih problema", naznačio je Batler.
Borovčanin je bio prisutan
Svedok je izjavio da je sam Borovčanin to potvrdio u jednom razgovoru sa haškim tužiocima, a da je njegovo prisustvo kod skladišta u Kravici dokazano i snimkom koji je iz njegovog automobila načinio beogradski novinar Zoran Petrović-Piroćanac. Na tom snimku, više puta prikazanom tokom haških procesa, vidi se gomila beživotnih tela ispred kravičkog skladišta, dok ođekuju pucnji, a okolo se kreću pripadnici srpskih snaga.
Borovčanin je zbog toga što nije sprečio zločin u Kravici i kaznio počinioce, pred Tribunalom 2010. osuđen na 17 godina zatvora. Nije se žalio na tu presudu i upućen je na izdržavanje kazne. Dokaz o direktnoj umešanosti najvišeg komandnog nivoa VRS u masovna ubistva u Srebrenici, po veštaku Batleru, predstavlja i presretnuti razgovor između glavnog bezbednosnog oficira GŠ VRS Ljubiše Beare sa generalom Krstićem, vođen 15. jula 1995.
Prema Batlerovom tumačenju, potpukovnik Beara se iz Zvornika požalio da nema dovoljno ljudi za streljanje hiljada zarobljenika. Tražeći od Krstića još ljudstva, Beara je rekao da "ima još 3.500 paketa za isporuku" i da "ne zna šta da radi". Napominjući da je Beara bio svestan da su masovna streljanja u toku, vojni veštak optužbe je protumačio da su "paketi" zapravo Muslimani koje je tek trebalo ubiti.
Tribunal je 2010. godine Bearu osudio na doživotni zatvor zbog genodica u Srebrenici, a on je na tu presudu uložio žalbu. Naređenje generala Mladića iz septembra 1995. godine da Drinskom korpusu VRS bude poslato pet tona goriva za "inžinjerijske radove", Batler je protumačio kao dokaz da je u to vreme bila sprovođena
tajna operacija iskopavanja leševa žrtava iz Srebrenice kako bi bila premeštena na nedostupne lokacije, u pokušaju da se zločin prikrije od međunarodne zajednice.
Batler je danas završio glavni iskaz, a sutra će ga unakrsno ispitivati Karadžić, koji je optužen i za progon Muslimana i Hrvata širom BiH, terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje za taoce "plavih šlemova" UN, 1992-95.