Propast radničke borbe (4): Obuka radnika za novu borbu

Neke od ovih treninga vode i lideri pokreta Okupacija, koji treniraju sindikalce tehnikama hapšenja, tj. kako da i tada istaknu politički stav. Trening ima tri dela: objašnjavanje ključnih ekonomskih pitanja kao što su nejednaki prihodi i napadi na prava radnika, ohrabrivanje učesnika da opišu svoja iskustva sa ekonomskom nepravdom i učenje osnovnih principa direktnog, ali mirnog otpora.

Održane su i vežbe zamene uloga gde će neki sindikalci glumiti bankare. Naučeno će imati mogućnost da iskoriste već 17. aprila na Dan poreza kada se sastaju akcionari.

Radnici u Sjedinjenim Američkim Državama počeli su da se organizuju i udružuju u sindikate još krajem 19. veka. Američka federacija rada (AFL) osnovana je davne 1886. godine, a danas predstavlja najdugovečniju i najuticajniju federaciju radnika u Americi.

Članstvo AFL-a se povećavalo i smanjivalo u skladu sa ekonomskim boljitkom ili krizom, kao što je bila Velilka depresija početkom 1930-ih godina. Takođe, američki sindikati prošli su dug put od članstva koje su na početku činili samo belci, pa do toga da tu privilegiju imaju i žene, imigranti i pripadnici drugih rasnih manjina.

Veća plata i penzija Koliku snagu imaju američki sindikati govori podatak da oni utiču na povećanje radničkih plata za 20 odsto. Bore se i za smanjenje nejednakosti zarada tako što povećavaju plate radnicima sa nižim platama. Članovi sindikata dobijaju više plaćenog odmora, imaju bolju zdravstvenu zaštitu i veću penziju.

AFL se spojio 1955. sa Kongresom industrijskih organizacija (CIO) i od te godine ova organizacija AFL-CIO je najveća federacija unija u SAD koja predstavlja 11 miliona radnika.
Sindikati igraju ključnu ulogu kako u obezbeđivanju zakonske zaštite na radu, bezbednosti radnika, plaćanja prekovremenog rada i prava na slobodne dane.

- Važne su nam beneficije, kao što socijalno, zdravstveno osiguranje, penzije i otkako sam u Uniji imam sve beneficije i bolju zaradu - kaže Slobodan Dinić iz Nju Džersija, član unije Ujedinjeno bratstvo stolara. - Unija nas štiti i ako mi kompanija za koju radim ne uplati doprinose iz Unije me obaveštavaju o tome i traže da im pošaljem godišnji obračun da vide koliki procenat treba da se uplati. Da bi radnik postao član Ujedinjenog bratstva stolara mora da položi prijemni. Onda ide na lekarski pregled, test za drogu i ide u dvomesečnu školu da bi počeo da radi kao pripravnik sa 40 odsto od satnice stolara.
 

K  R  A  J