Visoka politika uz čašu rakije

U kafanama se nekada i radovalo i tugovalo, stvarala umetnička dela, čak i vodila državna politika uz čašu rakije.

"Možda u mojoj nameri da se setim starih beogradskih kafana, koje izumiru zajedno sa životom koji se razvijao u njima, ima nečega i od toga sentimentalnoga osećanja, ali ima i nečega jačega od toga što može opredeliti jednoga hroničara da trgne iz zaborava stare beogradske kafane. To je što su u stvari kafane naše pre rata bile jedini izraz našega javnoga života te, setiti se tih kafana znači dati dragocen prilog toga života u poluprošlosti", piše Nušić i objašnjava kako je taj društveni život u gostionicama i mehanama nastao.

Jugoslaviju ujedinili ćevapi

U doba začetka nove države, srpski domovi nisu bili tako pristupačni. Visoki zidovi, koji su kuću odvajali od ulice, skrivali su za sobom tih, miran i patrijarhalan život, obezbeđen od spoljnih uticaja.

"Sem o slavi i velikim godovima, Uskrsu i Božiću, kada su se spoljna vrata širom otvarala, sav se život u avlijama kretao između rodbine i komšiluka, spojenoga naročitim kapidžicima, tako da se kult komšiluka bio popeo na stepen najbližega srodstva."

Sav ostali život kretao se kroz čaršiju i kroz kafane. Još u doba prvih dana života prestonice, dok su još Turci stanovali u varoši, veći i krupniji poslovi obavljali su se još tada u hanovima, putničkim svratištima. Kad su hanove, gde se sedelo na asurama povijenih nogu pod sobom, počele da zamenjuju kafane sa stolovima i klupama oko njih, prešao je ceo taj život u kafane.

Biznis na ćepenku U tursko doba, sitniji su se poslovi završavali pred dućanima. "Ćir-Nikolče prešao bi na ćepenak kod ćir-Sterije, tutnuli bi džezvu sa kafom u žar raspaljen u mangalu, kraj kojega bi čučalo čirače mešajući kafu komadićem za to naročito obrezanog štapića, a čorbadžije bi, podvijenih nogu pod sobom na ćepenku, šuškale povijenih leđa i oslonjenih ruku na kolena. To bi bili manji, sitniji poslovi."