Problemi na američkom samitu zbog Kube

Američki zvaničnik, koji je tražio da ostane anoniman, rekao je da je samit u Kartageni, u Kolumbiji, završen bez zajedničke deklaracije zbog protivljena SAD i Kanade da se ubuduće poziva Kuba, ali i zbog neslaganje oko pretenzija Argentine na Foklandska ostrva.

Kolumbijski predsednik Huan Manuel Santos na završnoj konferenciji za novinare potvrdio je da nema deklaracije pošto nema konsenzusa.

"Sve zemlje Latinske Amerike i Kariba žele da Kuba bude prisutna. Ali SAD to ne prihvataju", rekao je bolivijski predsednik Evo Morales uz ocenu da je to "poput diktature".

Morales i drugi lideri s levice insistirali su na samitu u Kartageni da će ovo biti poslednji regionalni skup pod okriljem Organizacije američkih država, ukoliko Kuba ne bude pozivana ubuduće.

Zvaničnik američke administracije rekao je da Kuba nije spominjana na kratkim sastancima predsednika Baraka Obame sa liderima Gvatemale, El Salvadora, Argentine i Perua.

Santos je rekao da su lideri ipak dogvorili da se sastanu u Panami 2015. godine i izrazio nadu da će i Kuba učestvovati na tom skupu. Ekvadorski predsednik Rafael Korea je bojkotovao samit zbog Kube, dok na skupu nije učestvovao ni nikaragvanski predsednik, takođe levičar, Danijel Ortega, mada nije naveo razlog. Odsutan je bio i vencuelanski predsednik Ugo Čaves koji je opet otišao na Kubu zbog lečenja raka.

I predsednik Kolumbije Huan Manuel Santos i brazilska predsednika Dilma Rusef, koji imaju bolje odnose sa SAD, poručili su da neće biti američkog samita bez Kube. Obamina administacija je znatno olakšala putovanja na Kubu, ali nije ukinula poluvekovni embargo usmeren protiv te zemlje.

Ekonomski i politički uticaj SAD u regionu je opao kako je Kina postala najvažniji trgovinski partner Vašingtona, a jačanje levice u Južnoj Americi je dodatno podrilo uticaj Vašingtona. Od prvog američkog samita u Majamiju 1994. SAD nisu uspele da stvore regionalnu zonu slobodne trgovine.