Srbi na Titaniku - sirotinja osuđena na smrt

Istoričar žarko Dimić koji je našao svog pretka sa Titanika

"Na brodu je bilo još ljudi sa naših prostora, pečalbara, i moje mišljenje je da su imali najjeftinije karte, bili u donjem delu broda i verovatno i nisu imali priliku da se spasu. Takođe, svaki brod u tom periodu imao je i određeni broj slepih putnika koji nisu bili na spisku, što odmah navodi na mišljenje da je bilo i više žrtava nego što je poznato", kaže Dimić.

Ovaj istoričar navodi da je za svog pretka, Jovana u familiji dugo godina vladalo mišljenje da je otišao u Ameriku i da se tamo oženio i ostao, te da je iznenađenje bilo tim veće kada je otkrio njegovo ime na spisku.

"Tada sam počeo dublje da istražujem i činjenica koju sam otkrio nije bila ni malo lepa. Jovanovu udovicu Stanu, prevarili su tamnošnji advokati iz Čikaga i neukoj ženi umesto novčane odštete koju je za preminule osobe na 'Titaniku' isplaćivala kuća 'Lojd', a koja je tada bila oko 14.000 funti, rekli da su sudski troškovi veći od te svote. Tako je Jovanova udovica odustala od tog novca", kaže Žarko Dimić.

On dodaje da je proučavajući genealogiju došao do podataka da je Jovan Dimić njemu bio tek daleki predak i da ovaj "Srbin sa Titanika" ima direktnog potomka, Staninog unuka, novosadskog profesora u penziji Milana Dimića.

"Baka Stana je imala dva sina Milana i mog oca Janka, oni su odrasli poženili se i otišli za Sisak. Stana je ostala na ognjištu, gde je i stradala tokom Drugog svetskog rata. Sećam se da mi je otac mnogo puta pričao o dedi Jovanu. Pre nego što je krenuo za Ameriku, a to mu je bio treći put da odlazi na rad tamo, uzeo je mog oca na krilo, savetovao ga da sluša majku i obećao da će mu kupiti žute kaubojske čizme koje su mu se tada dopadale. Ta je slika oca pratila ceo život", priča Milan Dimić, čija se porodica, sa ocem Jankom u Novi Sad doselila 1948. godine.

Sirotinja zaključana u potpalublju nije mogla do čamaca za spasavanje

Prema rečima profesora Dimića, otac mu je ostavio sva dokumenta, testament među kojima je i "pismo o propasti Titanika".

"Tu je odgovor advokata iz Čikaga mojoj baki Stani gde navode da su troškovi veći od odštete, a ja ću sva dokumenta kao deo porodične tradicije ostaviti mojoj unuci Tanji", kaže profesor Milan.

Na "Titaniku" služeno i vino iz Sremskih Karlovaca   Kabina putnika treće klase U enciklopediji "Titanika", navedeno je i ime Jovana Dimića. U kratkoj odeljku piše: "Gospodin Jovan Dimić, zemljoradnik iz Hrvatske, kartu broj 315.088 kupio je po ceni 170 švajcarskih franaka od agenta Johana Isidora Bulčela iz Ciriha. Ukrcao se na brod u Sautemptonu. Stradao u brodolomu, telo nije pronađeno".   Prema rečima istoričara Žarka Dimića, vojvođanski trgovac Petar Krstić izvozio je početkom prošlog veka fruškogorska vina u Englesku i Finsku. "Tog dana na Titaniku je u vinskoj karti bio uvršten i karlovački 'bermet' koji je ovaj trgovac pokušao da preveze i u Ameriku. Nažalost, nesreća ga je sprečila u tome", kaže Dimić.