Prazan stomak pun eksploziva

Ovaj sindikat ušao je u trku za mesto u srpskom parlamentu priključivši se koaliciji Preokret na čelu sa LDP, strankom Čedomirom Jovanovićem.

Otkud sindikati u politici?
- Sve veći broj radnika završava na ulici, a niko o tome ne vodi računa. Doneli smo odluku da uđemo u parlament, jer želimo da se glas radnika čuje. Preko milion ljudi je nezaposleno, a o otvaranju novih radnih mesta nema ni govora.

Zašto ste se odlučili baš za Liberalno demokratsku partiju?
- Pošto smo dobili podršku nevladinog sektora odlučili smo da ih predstavljamo na listi Preokret.

Zašto to niste ranije uradili?
- Situacija nije bila ovako katastrofalna. Na prošlim izborima smo podržali Demokratsku stranku da bi izašli u javnost, da se naš glas čuje. Nije sindikat kućni savet pa da se ne čuje. Nismo tražili mesto u parlamentu, jer smo mislili da ćemo uspeti da se izborimo za socijalni dijalog i rad socijalno ekonomskog saveta. Mi smo jedini sindikat koji je tužio Ministarstvo rada i dobio ga na sudu. Niko nas nije čuo, i zato ih sada nismo podržali.

Kako su reagovale ostale političke stranke?
- Većina ima sindikalce na listi. Potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije je na listi DS, a i Srpska napredna stranka takođe ima svog sindikalistu.

Puste njive, al' puste i fabrike Kako vam izgledaju političari u kampanji? - Izgledaju smešno. Obilaze štale, torove, njive, oranice i nude poljoprivredu kao izlaz iz krize. Poljoprivreda je bitna, ali niko ne govori da u industriji imamo tri stotine hiljada zaposlenih koji treba da izdržavaju pola miliona ljudi u administraciji.

Zar sindikati neće biti pod uticajem stranačkih politika, a trebalo bi da su nezavisni?
- Poslanici su sada vlasnici svojih mandata, pa mogu nezavisno da deluju kao predstavnici naroda u Skupštini. Gadi mi se intelektualna elita sastavljena od raznih profesora, istoričara, analitičara. Govore da im je muka od politike i da su svi političari isti, u isto vreme svi diluju sa onima koji su na vlasti, da bi dobili neku tezgu ili projekat. To je krajnje neodgovorno. Svuda u svetu je normalno da sindikati zastupaju radnike u parlamentu.

Situacija je mnogo gora nego pre deset godina...
- Pričamo, pričamo, ali niko nas ne čuje. Ne znam šta u ovoj zemlji treba da se dogodi pa da neko počne ozbiljno da brine o ljudima. Čini mi se, kad bi radnici ispred zgrade vlade, na oči ministara, sekli sebi ruke i noge, niko ne bi reagovao.