Zgrada važnija od života

Ovu vest preneli su pod oznakom hitno svi srpski mediji, a bila je i glavna tema većine naslovnica beogradske štampe. Ne sporeći uspeh države, makar i zakasneli, u javnosti se nametnulo pitanje zašto je istraga o nemilim događajima izazvanim jednostranim proglašenjem nezavisnosti Kosova trajala više od četiri godine i zašto niko ne pominje stradanje studenta inženjerskog menadžmenta, izbeglice sa Kosova, čije su spaljeno telo pronašli vatrogasci u Ambasadi SAD u Beogradu.

Vujovićevu smrt je pratila misterija. U prvi mah se govorilo da je ubijen kada je ušao u zgradu ambasade, pa je to demantovano da bi naknadno obdukcionim nalazom bilo ustanovljeno "da je njegova smrt izazvana gušenjem ugljen monoksidom" i tu je, barem zvanično, stavljena tačka na slučaj.
 

Ipak, da pomenuti slučaj nije do kraja razrešen, smatra bivši direktor Vojnobezbednosne agencije Momir Stojanović koji kaže da je neverovatno i da se četiri godine čekalo na hapšenja onih koji su vinovnici nereda.

 

- To samo pokazuje koliko su naše institucije politički instrumentalizovane i u funkciji predizborne kampanje, pa se i hapšenja tempiraju - naveo je Stojanović, ističući da očekuje još takvih "spektakularnih" akcija u cilju podizanja popularnosti partija na vlasti.

S druge strane, hapšenje odgovorih za napad na zgradu, pozdravila je Ambasada SAD u Beogradu, akcentujući "važnost kažnjavanja nalogodavaca napada i onih koji su to podržali".

- Važno je da se pravnim putem gone ne samo oni koji su učestvovali u samom napadu, već i oni u vlasti koji su naredili ili na drugi način podržali nečuveno kršenje domaćeg i međunarodnog zakona - kaže se u izjavi Ambasade SAD.

Da procesuiranje inspiratora sledi, najavila je republički javni tužilac Zagorka Dolovac koja je rekla su dokazi protiv osumnjičenih pribavljani više od godinu dana i da su među njima i snimci kamera stranih ambasada u Beogradu na osnovu kojih su identifikovani učesnici nereda.
 

Na tom mitingu bili su tadašnji premijer Vojislav Koštunica i Tomislav Nikolić, kao zamenik predsednika radikala, dok je predsednik Srbije Boris Tadić bio u poseti Rumuniji. Tada je demolirana je hrvatska ambasada i oštećena ambasada Turske, a požar u Ambasadi SAD je bio povremeno predmet sporenja Tadićeve Demokratske stranke i Koštuničine Demokratske stranke Srbije. DS je prigovarao da Koštunica i njegova vlast nisu blagovremeno intervenisali da spreče "eskalaciju nasilja".

Zašto su hapšenja usledila usred predizborne kampanje, pitanje je, prema rečima portparola sada opozicionog DSS-a Petra Petkovića, za aktuelnu vlast.

-DSS nema komentar. Mi vodimo svoju kampanju i pred građane izlazimo sa političkom i vojnom neutralnošću Srbije koja je osnov za njen ekonomski razvoj i ne bavimo se time zašto i kako odlazeća vlast pokušava da dobije političke poene - kaže Petković. 
 

"Zaboravili" na privatizaciju i pljačku   Momir Stojanović poziva republičkog javnog tužioca Zagorku Dolovac da ne juri samo inspiratore nereda 2008, već i da se ozbiljno pozabavi i preispita brojne tužbe vezane za divlju privatizaciju mnogih srpskih preduzeća kojima su pokradeni građani. - Ovim događajem iz 2008. zamagljuje se realnost u Srbiji, a sa druge strane vrši čitav spektar psihološko-propagandnih aktivnosti uoči izbora - kaže Stojanović i postavlja javno pitanje da li je Elektrodistribucija Srbije naložila svojim centrima u većim gradovima da kroz kreditna zaduženja finansiraju državnu televiziju.    Maratonski sudski proces   U neredima kod Ambasade SAD bilo je povređeno 78 građana i 52 policajca, a pripadnici MUP-a su priveli 192 osobe. Nešto kasnije se čulo da je policija posle paljenja identifikovala pedesetak napadača na ambasade, većinom iz navijačkih grupa Crvene zvezde i Partizana. Pitanje šta se čekalo sa hapšenjima nameće i podatak da je samo desetak dana posle nereda priveden student ekonomije Milan Živanović, osumnjičen za učešće u paljenju i na teret mu je stavljeno krivično delo protiv opšte sigurnosti, za koje je zaprećena kazna od dve do 12 godina zatvora. Suđenje mu je počelo 2009, ali je prekinuto i zbog promene predsednika sudskog veća iz početka pokrenuto godinu kasnije, a proces još traje.     Za policiju nema tajni   Zoran Dragišić, sa Fakulteta za bezbednost, smatra da za MUP nije trebalo da bude neka tajna koje su grupe organizovale nasilje, jer nema previše takvih grupa i ističe da je policija, da je htela, mogla da odbrani Ambasadu SAD. - Huliganske grupe ne bi imale šanse protiv MUP-a, ali neko nije dozvolio policiji da reaguje. Kada bi se u toj istrazi otišlo do kraja, mnoge neprijatne činjenice bi izašle na videlo o tome ko je organizovao te ljude i omogućio to nasilje - upozorava Dragišić i ističe da bi komandiri policijskih jedinica mogli da kažu kakve su instrukcije i naredbe dobijali.