Desio se anticiganizam

U razgovoru za "Vesti", direktor Muzeja romske kulture i član Komisije SANU za proučavanje Roma Dragoljub Acković oštro osuđuje protest u Resniku.

Da li je Đilas preterao kada je građane Resnika nazvao rasistima?

- Nije preterao, bio je to klasičan anticiganizam. To ne sme da se radi ni u jednoj zemlji, niti u jednom narodu.

Žitelji Resnika kažu da nemaju ništa protiv Roma, ali da je zemlja na koju treba da se postave kontejneri pod sporom?

- Ne verujem u to, jer se već godinama dešavaju slične stvari i to ne samo kada se postavljaju kontejneri, već i kada neka romska porodica kupi kuću u sredini gde do tada nije bilo Roma.

Zar se Romi ne guraju u geto kada se smeštaju u kontejnerska naselja u rubnim beogradskim opštinama?

Od Koštunice do Tome   Ranije ste bili kod Koštunice, sada ste na izbornoj listi naprednjaka? - Veoma sam bio zadovoljan u DSS-u dok neke snage nisu preovladale u DSS-u. Imao sam pre DSS-a sopstveni romski radio i televiziju, a u vreme kada je Koštunica bio predsednik, a ja član Glavnog odbora stranke, moja televizija je bila ugašena. Kada sam ih napuštao rekao sam da to nije korektno, ne prema meni jer ja nisam tražio da me zaposle i slično, već prema Romima kojima su ugasili medije. Dugo sam razmišljao da li da se posle tog iskustva politički angažujem, ali je presudan uticaj na mene imao Aleksandar Vučić koji mi je rekao da bi zaista trebalo da se nešto uradi za Rome. Iskreno se nadam da će to biti jedan pošten odnos.

- Ne. Možda niste upućeni, ali ima više takvih lokacija po gradu, 20-30, ali se slažem da ovo ne treba da bude trajno rešenje. S jedne strane vrlo sam srećan da se koliko-toliko pristojno smeste, ali očekujem da im se u budućnosti izgradi smeštaj od čvrstog materijala.

Zašto bi samo Romi imali privilegiju da ih država besplatno kući?

- To ne važi samo za njih, izgrađuju se, recimo, i socijalni stanovi za najsiromašnije građane.

Šta prvo država treba da uradi za Rome?

- Da im omogući obrazovanje.

A šta Romi treba da urade sami za sebe?

- Puno toga. Na prvom mestu da što veći broj dece pošalju u škole, to je jedan od najsigurnijih načina da se problemi počnu rešavati. Ne završavaju svi, ali prema nekim novijim podacima oko 90 odsto romske dece se upisuje u školu.

Zašto se romske političke partije ne objedine, to bi im omogućilo da u parlamentu imaju svoj poslanički klub?

- To je veliki problem za koji sami Romi snose krivicu, ali veliki broj političkih partija nudi Romima određene stvari, pa se trude da na neki preko njih učine nešto i za sebe. E, sad, da li je to dobro što su mali u velikim političkim partijama, zavise od tih velikih partija koje se sa njima odnose ovako ili onako. Dosadašnje iskustvo je pokazalo da je u jednom broju bilo Roma koji su bili čak i ministri, ali se, nažalost, nije nešto mnogo poboljšao položaj Roma u Srbiji.