Trgovci ljudima plaćaće i odštetu
Takva praksa već postoji u Makedoniji, dok kod nas žene i muškarci koji su vrbovani, seksualno ili radno eksploatisani, nadoknadu za pretrpljeno mogu da traže samo u parničnom postupku.
- Treba da bude osnovan i fond za pomoć i podršku rehabilitaciji žrtava trgovine ljudima, a na račun fonda bi išla i sredstva oduzeta od osuđenih trgovaca ljudima. Za njih je, zapravo, najveća kazna kada im oduzmete sve ono što su stekli jer je njihov osnovni motiv novac, a stiču ga uništavanjem života i eksploatacijom drugih ljudi, kaže za “Blic” Mitar Đurašković, načelnik Odeljenja za suzbijanje prekograničnog kriminala i kriminalističko-obaveštajne poslove.
Prošle godine u Srbiji otkrivene su 93 žrtve trgovine ljudima, a podnete su 32 krivične prijave protiv 52 osumnjičenih koji su eksploatisali 74 žrtve, mahom srpske državljane.
- Žrtve su najčešće vrbovane i eksploatisane u Srbiji, ali bilo je i nekoliko slučajeva odvođenja devojaka u Švajcarsku, Francusku, Italiju i Nemačku, gde su prisiljene da se bave prostitucijom. Takođe, bilo je i radne eksploatacije građevinskih radnika u Rusiji, kaže Đurašković.
Najranjivije žrtve su mladi i deca koju trgovci ljudima seksualno iskorišćavaju ili prisiljavaju na prosjačenje i krađe. Tako su pre nekoliko dana u Beogradu uhapšeni roditelji koji su rođacima za dnevnicu od 500 dinara iznajmljivali svoje maloletne ćerke za prosjačenje.
- Najviše slučajeva iskorišćavanja i podvođenja maloletnica, što se tretira kao trgovina ljudima, bilo je u Novom Sadu, navodi Đurašković.
Tokom prošle godine takođe su evidentirana i dva slučaja prinudne udaje.
Tražite posao u inostranstvu?Prošle godine radnici iz Srbije bili su žrtve radne eksploatacije dvojice Vranjanaca u Rusiji. |
- Vreme je da se suočimo s time da prinudna udaja nije stvar kulture ili tradicije, već da je to drastično kršenje dečjih i ljudskih prava i jedno od najtežih krivičnih dela jer su te devojčice i seksualno i radno eksploatisane, a osim toga su primorane i na prosjačenje, napominje Đurašković.
On kaže da je EU zadovoljna onim što je proteklih godina Srbija uradila na suzbijanju trgovine ljudima, ali da je neophodno da se kazneni minimum za osnovni oblik trgovine ljudima poveća sa tri na pet godina zatvora.
Istovremeno, Đurašković ukazuje da "Srbiju često prozivaju zbog tranzita stranih državljanki preko njene terotirije ka zemljama Zapadne Evrope, ali je to neosnovano i bez argumentacije jer sve one moraju prvo da prođu kontrolu svoje granične policije, pa tek onda našu".
Za poslednjih nekoliko godina, tvrdi on, nije stigla nijedna informacija posredstvom međunarodne policijske saradnje da su preko Srbije tranzitirale strane državljanke koje su postale žrtve trgovine ljudima u EU.