Đavolov advokat: I zlikovci su ljudi!

Na pitanje zašto je branio neke od najvećih zločinaca 20. veka, Žak Verž mirno odgovara:

Kije Sampan pred sudom u Pnom Penu   Verž sada zastupa Kije Sampana, bivšeg vođu ultralevičarskih Crvenih Kmera, sa kojim ga vezuje i dugogodišnje prijateljstvo i koji je kao predsednik Kambodže (tada komunističke Republike Kampućije) optužen pred tribunalom UN u Pnom Penu za genocid nad sopstvenim narodom.

- Zato što su me zanimali. Zigmund Frojd je jednom rekao: Da biste nekog razumeli i pobedili, morate da znate ko je ta osoba. Mediji su skloni da potpiruju maštu publike, stvarajući utisak da su ti zločinci čudovišta. Ali to nije tačno. Jevrejin Primo Levi pisao je o tome da kancelarije koncentracionog logora nisu bile pune čudovišta. Bili su to sasvim obični ljudi. Barbi je, na primer, bio katolički vernik. Hteo sam da razumem kako je takva osoba mogla da postane nacista - rekao je Verž u intervjuu za bečki magazin „Profil“.

On podseća da je suđenje održano 45 godina posle Drugog svetskog rata:

- Doživeo sam Barbija kao reakcionarnog Francuza. Nije učestvovao ni u planiranju koncentracionih logora, niti je naređivao masovna uništenja. Ne želim da pravdam njegove zločine. Ali u to vreme kao šef Gestapoa u Francuskoj bio je naprosto oficir koji u okupiranoj zemlji prima naređenja i obavlja svoju dužnost. Ono što je on radio u Francuskoj, to je u isto vreme radio i jedan francuski vojnik u Alžiru. Ni metode u Gvantanamu danas nisu ništa drugačije.

Za vreme Sampanove vladavine stradalo je najmanje dva miliona ljudi, nemilosrdno je ubijeno stotine hiljada Kambodžanaca.

Verž, međutim, kaže:

- On je nevin. Ništa nije znao o masovnim ubistvima. Zapad ga doživljava kao vojnog lidera, ali on to nije bio. Bio je veći intelektualac od Pola Pota i kao predsednik nije imao nikakve veze sa politikom podređenih slojeva...

Osim toga, Amerikanci su bacili na Kambodžu tri puta više bombi nego na Japan. Napali su zemlju pre dolaska Crvenih Kmera. Američki intelektualac Noam Čomski je rekao da pred sud zapravo treba izvesti američkog ministra spoljnih poslova Henrija Kisindžera. Ljudi su umirali od gladi i zbog blokade koju su nametnule SAD.

Uprkos tome što je već napunio 87 godina, Žak Verž je preuzeo i taj proces.

- To mi je strast. Svaki dobar proces liči na Šekspirovu dramu. Ja sam dramaturg, igram Šekspira.

Sud ne stiže do istine   Verž kaže da mu novac nikad nije bio najvažniji i da je braneći teroristu Karlosa, takođe hteo da sazna s kim ima posla. Ne živi u iluziji da sud uvek otkrije istinu. - U tome i jeste greška. Pred sudijom se od optuženih uglavnom traži da odgovaraju samo sa “da” ili “ne”, ali to nije način da se dođe do istine. Zbog toga sudije često ne mogu da obave posao kako treba i donose pogrešne odluke. Slučaj Sadama Huseina to veoma dobro pokazuje. Istina koja je mogla da proizađe iz ovog suđenja jeste i činjenica da je Zapad provocirao rat protiv Iraka. Oružja za masovno uništavanje nije bilo. To je bila laž. Deo istine bilo bi i to da su SAD imale bliske odnose sa Sadamom tokom prethodnih decenija.