Danas su Blagovesti

Pola godine pošto je prvosvešteniku Zahariji projavio da će u dubokoj starosti dobiti sina koji će biti Gospodnji Preteča /Sveti Jovan Krstitelj/, Arhanđeo Gavrilo javio se Prečistoj Devici Mariji u Nazaretu, pozdravivši je rečima: "Raduj se, blagodatna! Gospod je s tobom, blagoslovena si ti među ženama"!

Začuđenoj i uplašenoj Devi arhanđeo objašnjava neobičan pozdrav: "Ne boj se, Marija, jer si našla blagodat u Boga! I evo začećeš i rodićeš sina i nadenućeš mu ime Isus. On će biti veliki i nazvaće se Sin Višnjega i daće mu Gospod Bog presto Davida, oca Njegovog. I carevaće nad domom Jakovljevim vavijek i carstvu Njegovom neće biti kraja".

Na Marijino pitanje kako će to biti kada ona ne zna za muža, arhanđeo Gavrilo odgovara: "Duh Sveti doći će na tebe i sila Višnjega oseniće te; zato i ono što će se roditi biće sveto i nazvaće se Sin Božji".

Blagovesti spadaju u red Bogorodičnih praznika, u crkvenom kalendaru je označen crvenim slovom i nepokretan je.

Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja i Lazarevu subotu ili Vrbicu.

Lazareva subota se u hrišćanstvu slavi u znak sećanja na dan kada je Isus Hristos vaskrsao Lazara iz groba i zato Crkva taj praznik smatra kao najveće čudo koje je Hristos učinio.

Vrbica je uvek subotom, dan uoči praznika Cveti, koji kod pravoslavnih vernika pada nedelju dana pred Vaskrs.

Na Lazarevu subotu običaj je da se nose grančice vrbe i time simbolično predstavlja svečani Hristov ulazak u Jerusalim, kada su ga dočekali poštovaoci i sledbenici. Vrbicu obično u crkvu nose deca u subotu popodne da bi je ostavili u crkvi da se na Cveti, na jutrenju, okadi i očita molitva, a grančice se poslije dele narodu.

Na taj praznik se obično bere cveće, ali se ne unosi u kuću, već se drži u dvorištu u posudi sa vodom. Ovim cvećem rano ujutro se kiti kuća, a vodom u kojoj je stajalo, umivaju se ukućani. Običaj je da se tog dana mladi međusobno daruju cvećem.