Trpeli smo teror, ali nećemo više

Bio je to medijski okidač koji je na noge digao i "braniteljske udruge" i policiju. German i bogoslovi manastira Krka u nekim hrvatskim medijima označeni su kao "družina sklona neobuzdanim pijankama u kojima pokazuju svoje pravo četničko lice".

U intervjuu za "Vesti" iguman German objašnjava šta je istina u toj priči a šta je njena pozadina.

Optuženi ste za verbalni napad i pretnje smrću, u hrvatskim medijima ta je priča dobila veliki publicitet, kako ste je vi doživeli?
- Novinar Željko Huljev je osoba koja je svakim svojim tekstom u "Jutarnjem listu" ili "Slobodnoj Dalmaciji" ružila Srbe na najgori mogući način. Njegovi tekstovi izazivaju strah kod Srba jer on poziva na linč i pojedinaca i institucija kao što su manastir Krka ili Eparhija dalmatinska. Mi znamo da čovek njegovog kalibra nema potrebne pameti da rasudi u kom vremenu živi i da je rat završio pre petnaest godina. Mi također znamo i to da je u Hrvatskoj do skoro bilo poželjno mrziti Srbe, ali želimo naivno verovati da je to vreme iza nas.

Živi li onda Huljev u prošlom vremenu?
- Njegove škrabotine, osim te mržnje, nemaju ništa što bi ih preporučilo za iole ozbiljne medije. Zato nismo hteli imati nikakav kontakt sa takvom osobom. Ali on se osmelio da bez dogovora i najave drsko i bezobrazno nas postroji u 20 časova, u našem manastiru. On je "dragovoljac" a mi obični, bedni Srbi i nemamo prava da

Pitajte Zagreb i Beograd - Punih deset godina, od 2000. povratku Srba u Hrvatsku ne može se ni govoriti. Zašto je to tako treba upitati vlasti u Hrvatskoj i u Srbiji. Pravoslavna crkva se trudi da okuplja ovo malo naroda, da ga hrabri i sačuva u veri praotaca, iako ni Crkvi nije lako jer u ovakvim uslovima u kojima delujemo i mi pokušavamo da opstanemo i obnovimo sve ono što je u poslednjem ratu porušeno, opljačkano i zapaljeno, kaže iguman German.

odbijemo razgovor sa njim. Kada smo mu objasnili da je nepoželjan, taj "junak" svojim polupismenim tekstovima pokuša da hrvatsku javnost uveri da je on ugrožen i da je njemu, "branitelju", neko pretio, a on nevinašce slučajno se našao u dvorištu manastira, među monstrumima koji jedu žive ljude.

Je li ta priča "držala vodu"?
- I sam se pitam da li je Huljev u ovom slučaju žrtva ili nasilnik i hulja, ali hrvatskim medijima to i nije bitno. Bitno je da je on branitelj. Pred tim "argumentom" moraju ustuknuti i činjenice i pravda. Pogotovo ako se takvim "tričarijama" brane Srbi.

Pravoslavne crkve i manastiri, kao i sveštenici i monasi bili su česta meta nacionalista, događaju li se i danas takvi napadi?
- Bilo bi dobro kada bi imali vremena, pa da se zajedno prošetamo bilo kojim dalmatinskim gradom. Da se sami uverite kako se na ovim prostorima mrzi brada, mantija, kamilavka i kako pravoslavni sveštenici i monasi žive već sedamnaest godina. U Hrvatskoj su mnogi demokratiju shvatili kao pravo da tuku i pljuju slabijeg, drugačijeg, kao pravo da svoju neobuzdanu mržnju manifestuju na način čopora, čiju agresivnost doziraju mediji.

Radi li se tu o pojedincima van kontrole ili u tom ima sistema?
- Prečesto smo meta svakakvih napada i provokacija ali smo više o njima ćutali. Verovali smo da je to prolazno i privremeno. Međutim, nakon poslednjih događaja shvatili smo da ne vredi više da se ćuti jer vidimo da to daje podsticaj bolesnim umovima da nastave sa tim terorom. Predugo smo naivno verovali da svaki napad na nas izvode pojedinci. Sada vidimo da je svaki taj napad dobro izrežiran i da ima podršku i medija i institucija.

Zakon jačeg O stradanju ovo malo Srba na ovim prostorima i borbi da se opstane u takvom ambijentu previše je primera. Još uvek vape porušeni pravoslavni hramovi za pravdom. Nas, pravoslavno sveštenstvo i monaštvo, drži vera u božju pravdu jer znamo da ni jedna suza i ni jedan vapaj neće biti zaboravljen pred Bogom, ali je umesno pitanje da li se toga svi i drže. Iz našeg iskustva vera u Strašni sud kod određenog broja naše zapadne braće iščezla je i ustupila mesto zakonu jačeg. Za takve je veliki Njegoš rekao "Kome zakon u topuzu leži tragovi mu smrde nečoveštvom".