U opsadi Sarajeva ubijeno 1.601 dete

Skup je počeo minutom ćutanja i prikazivanjem filma u kojem su i snimci tela ubijene i ranjene dece i majki. U knjizi su 524 biografije i fotografije dece poginule tokom artiljerijskog gađanja Sarajeva i dece koju su ubili snajperisti.

"Sve ove brojke deluju potpuno apstraktno sve dok se u knjizi ne dođe do sredine i opisa dece sa fotografija svakog od njih, a tamo gde nije bilo moguće naći fotografiju, nalazi se pupoljak ruže i kratka biografija. To je čitav jedan mali svet snova i nadanja neostvarenih mogućnosti i neprocenjivo blago koje je uništeno", rekla je Latinka Perović.

Ona je kazala i da zlo treba dokumentovati "jer lagaće se i dalje, a samo dokumentovana istorija može govoriti u prilog istini".

Povodom predstavljanja knjige u Beograd je došlo i dvoje roditelja dece poginule tokom opsade Sarajeva, a Latinka Perović im je poručila da ih "primamo sa osećanjem stida".

Profesor Filozofskog fakulteta u Sarajevu Ismet Dizdarević rekao je da je knjiga plod dugogodišnjeg istraživanja i da je u njoj napisano šta je prethodilo opsadi, šta se tokom nje dešavalo, a posebno govori o zločinu nad decom Sarajeva.

"To su deca poput svake druge, koja su se igrala u parkovima, bila u školi, išla po drva ili vodu, a neko ih je sa brda granatom ili snajperom ubio", rekao je Dizdarević.

Autori knjige su Smail Čekić, Muhamed Šestović, Zilha Mastalić Košuta i Merisa Karović.

Stana Čišić, majka stradale jednogodišnje devojčice prepričala je dan kada je snajperista ubio njenu ćerku Irinu ispred kuće, na očigled majke.

"I danas se pitam zašto nije izabrao da ubije mene, a ne nju. Volela bih ga videti i to upitati. Želela bih da porazgovaram sa njim, a ne da se osvetim", rekla je Čišić.