Tajna dosijea videlo 400 ljudi

Zahtev da se reši pitanje otvaranja tajnih dosijea Evropski parlament uputio je jedino Srbiji

Najjači signal da će gotovo 100.000 "fascikli prošlosti" biti odbravljeno stigao je od Evropskog parlamenta, koji traži da Srbija hitno reši ovo pitanje. Iako se još od 2000. godine govori o otvaranju tajnih dosijea, beleške saradnika službi bezbednosti još uvek su pod ključem. Osnovna prepreka donošenju zakona koji bi rasvetlio poluvekovnu prošlost bila je nedostatak volje među partijama da se ovaj problem reši.

Državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen, međutim, smatra da otvaranje dosijea može da bude lako sprovedeno, kao i da za to postoji politička volja.

- Pitanje otvaranja nije komplikovano - kaže Homen i napominje da je reakcija Evropskog parlamenta po ovom pitanju samo jedan u nizu zahteva koji će na putu u EU biti postavljeni pred Srbiju.

Evropski zahtev upućen samo Srbiji

Zahtev da se reši pitanje otvaranja tajnih dosijea Evropski parlament uputio je jedino Srbiji, dok ovakav uslov nije postavljao Sloveniji, Hrvatskoj, pa ni Crnoj Gori, primećuje profesor Milosavljević. On napominje da stranke u Srbiji ovo pitanje same nikada ne bi rešile, i da će pritisak iz Evrope verovatno ubrzati ovaj proces.

Najdelikatnije pitanje u vezi sa otključavanjem arhiva je obelodanjivanje imena doušnika koji su za račun službi pisali "karakteristike" o građanima. Na imenima saradnika "zapeo" je i nacrt zakona o otvaranju tajnih dosijea koji je još 2004. predložio Srpski pokret obnove. Ova stranka zalaže se za potpuno otkrivanje svih koji su sarađivali sa Službom, dok većina ostalih stranaka ne gleda blagonaklono na ovakav predlog.

Profesor Bogoljub Milosavljević sa Univerziteta "Union" kaže da nigde gde su dosijei otvoreni na ispravan način imena doušnika nisu obelodanjena.

- U dokumentima koji su otvoreni za uvid saradnici su precrtavani crnim linijama, tako da se imena nisu mogla pročitati, ili su korišćeni samo inicijali - objašnjava Milosavljević. - Imena saradnika su otkrivena u Češkoj, gde su dosijei otvoreni mimo redovne procedure.

Iako je deo dokumentacije Resora državne bezbednosti uništen, procenjuje se da se broj dosijea građana meri desetinama hiljada. Samo je BIA Arhivu Srbije predala oko 70.000 "kartona" starijih od tri decenije.