Hrvatski sabor: Nema više para za Blajburg?

Na komemoraciji u Blajburgu se 15. maja svake godine okupi nekoliko hiljada ljudi, a gotovo uvek ima i onih koji ističu ustaške simbole. Često je intervenisala i austrijska policija, koja je zabranila da se koriste ustaške kape, te ističu slike Ante Pavelića. U Blajburgu su 1945. godine engleske vojne snage predale jugoslovenskim vlastima poražene ustaše, a mnogima je presuđeno baš na tom mestu.

Sada moguća odluka o odustajanju Sabora od učestvovanja u komemoraciji gotovo nikoga ne interesuje. Nema ni reakcija “desnih“ političkih stranaka, pre svega HDZ-a, jer je ta stranka više zabavljena unutrašnjim borbama za predsednika. “Leve“ stranke smatraju da se ionako na Blajburgu ništa nije dogodilo, te da su pogubljenja bila na Kočevskom rogu. Otuda i inicijativa da se sa slovenačkom stranom ugovori komemoracija.

Još za vreme vlade Ivice Račana uvedeno je pokroviteljstvo za komemoraciju u Blajburgu, a bivša HDZ-ova vlast uključila je i Sabor. Gotovo svi istaknuti političari u Hrvatskoj su protiv te prakse, a pridružio se i predsednik Ivo Josipović. On smatra da treba obeležiti stradanje nevinih, ali ne na način kako se to činilo. Za novog premijera Zorana Milanovića komemoracija u Blajburgu je kontroverzna, jer se radi o odavanju počasti “jednoj vojsci”.

- Ta tema previše traumatizira Hrvatsku, te se oko nekih stvari previše manipuliše - kaže Milanović.

Mnogi istoričari u Hrvatskoj se zalažu za to da se obeležavaju mesta gde je bilo nevinih žrtava, a kada je reč o ustaškim zločincima, to se teško može svesti pod te kriterijume. Inače, stare teme iz istorije - od ustaša do četnika i partizana - sve manje izazivaju pažnju građana Hrvatske.