Usvojena Deklaracija o Vojvodini republici
Svi učesnici konvencije složili su se oko potrebe menjanja Ustava Srbije, pošto su ocenili da uz ovakav akt, Vojvodina ne može da dobije široku autonomiju. Pojedini učesnici zatražili su da se deklaracijom ne traži status republike, već najšira autonomija za Vojvodinu kao pokrajinu u Srbiji, dok su predstavnici pojedinih nevladinih organizacija istakli da ne žele da zauzimaju konačan politički stav, ali da podržavaju ideju da se o statusu Vojvodine raspravlja.
Pojedini učesnici su se založili i za raspisivanje referenduma, u kojem bi se građani Vojvodine izjasnili o tome kakav status Vojvodine žele. U Deklaraciju je kao fusnota ušao stav Saveza vojvođanskih Mađara (SVM) da ta stranka nije za republiku Vojvodinu, već za Vojvodinu kao autonomnu pokrajinu Srbije, sa zakonodavnom, izvršnom, delimičnom sudskom vlašću, izvornim prihodima i imovinom.
Predsednik SVM Ištvan Pastor rekao je na skupu da treba uzeti u obzir današnju realnost i činjenicu da je sadašnji Ustav Srbije bio deo dogovora Demokratske stranke, Demokratske stranke Srbije i Srpske radikalne stranke, koji je predvideo suštinsku autonomiju za Kosovo, ali ne i suštinsku autonomiju za Vojvodinu.
"Mislim da nije realno očekivati izmene ustava, ali na njima moramo insistirati sredstvima parlamentarne demokratije", kazao je Pastor i ocenio da je preduslov za prosperitet Vojvodine to da Srbija bude sve normalnija država.
Kopredsednik Organizacionog odbora Vojvođanske konvencije Živan Berisavljević ocenio je da je "vojvođansko pitanje" jedno od najotvorenijih nerešenih pitanja u Srbiji, pošto je Crna Gora postala nezavisna država, a Kosovo se otcepilo od Srbije.
"Vojvodina i Srbija treba da budu dva statusno ravnopravna entiteta, dve republike u sastavu Savezne Republike Srbije", ocenio je Berisavljević.
On je naveo da se srpski narod u Vojvodini nikada nije mirio s tim da Vojvodina u zajednici sa Srbijom treba da izgubi vlastiti politički subjektivitet i da bude tretirana kao "ratni plen i unutrašnja kolonija Srbije". Prema njegovim rečima, odlaganje rešavanja "vojvođanskog pitanja" neizbežno će dovesti do njegovog zaoštravanja i internacionalizacije.
Potpredsednik Liberalno-demokratske partije Dušan Mijić, u svojstvu gosta, na skupu je rekao da LDP jedini Vojvodinu doživljava kao "ravnopravnog partnera". Prema njegovim rečima, autonomija Vojvodine mora da bude "moderna", sa zakonodavnom, izvršnom i sudskom vlašću, sopstvenim prihodima i imovinom, i da ona bude rezultat političkog razgovora i dogovora, kroz promenu Ustava Srbije.
Bivši ministar poljoprivrede Dragan Veselinov ponovio je svoj raniji stav da se zalaže za "Vojvodinu republiku" i založio se za raspisivanje referenduma u pokrajini, na kojem bi se građani izjasnili o tome kakav položaj Vojvodine žele.
Konvenciji su prisustvovali i predsednik Skupštine Vojvodine i funkcioner SVM Šandor Egereši, šef poslaničke grupe manjina u Skupštini Srbije Balint Pastor. Demokratski savez Hrvata u Vojvodini otkazao je učešće na konvenciji zbog, kako je rečeno, izborne kampanje i koalicionog sporazuma sa Demokratskom strankom.
Učesnike Konvencije pozdravio je i narodni heroj Petar Matić-Dule, koji je ocenio da je problem odnosa Srbe i Vojvodine konačno potrebno rešiti i poručio da su sve dileme iz 1918. godine, iz doba ujedinjenja, aktuelne i danas.
Učesnici Konvencije jednoglasno su podržali pismo podrške vojvođanskim paorima, koji su krajem prošle sedmice blokirali puteve, nezadovoljni merama agrarne politike države.
Konvencija je počela minutom ćutnje za šestoro mladih koji su poginuli noćas u požaru u diskoteci Kontrast u Novom Sadu. Konvenciji je prisustvovalo oko 200 osoba u amfiteatru Spensa, a održavala se pod sloganom "Nova vojvođanska ustavna inicijativa".