Kako Đurić i Lukić vode klubove, ne čudi varvarstvo navijača
Sudeći po izjavi Gorana Vesića, savetnika Vladana Lukića, mali su izgledi da večiti rivali počnu da komuniciraju civilizovano.
"Predsednik Partizana nije došao na naš stadion u novembru 2009, ali je Lukić na poziv jednog sportskog lista pred Novu godinu ipak ručao s njim. Sledećeg proleća naš predsednik je bio u Partizanovoj loži, ali Đurić ni posle toga nije dolazio na „Marakanu“. Zato je i Lukić prestao da odlazi na njihov stadion".
Stav crno-belih preneo je Nenad Danilović, koordinator za medije:
"Nikad se nismo bavili niti ćemo se baviti prošlošću. Rezultati i naredne utakmice su jedino što nas interesuje u ovom trenutku. Uvek smo bili i bićemo spremni da sarađujemo sa svima u interesu srpskog fudbala".
Na insistiranje da Dragan Đurić odgovori da li će pozvati kolegu na sledeći derbi, iz Humske je ponovo stigao odgovor kluba:
"Višedecenijska praksa naša dva kluba je da se razmenjuje određena količina karata koje su namenjene predstavnicima uprava. Upućivanje ili očekivanje bilo kakvog poziva na ličnoj osnovi do sada se nije praktikovalo. Mislimo da se odnosi ne mogu graditi a ni rušiti prisustvom na derbiju".
Zvezdin portparol Marko Nikolovski preneo nam je da Lukić ne govori za medije i da će o revanšu razmišljati kad dođe vreme. Da nije reč o ozbiljnim ljudima, bilo bi smešno.
"U 21. veku predsednici dva najveća kluba ponašaju se kao u srednjem. Neka na sajtu UEFA vide kako komuniciraju vodeći ljudi evropskih velikana", kaže Dušan Maravić, dugogodišnji član međunarodnih komisija, dodajući:
"Čudimo se varvarstvu navijača i njihovoj nameri da budu glavni akteri, zbog čega sam izašao iz Zvezdine uprave. Odnosi Lukića i Đurića su poremećeni do besmisla, ali mislim da to ima veze sa ličnom kulturom, a ne sa sportskim rivalitetom".
Ne želeći da vaga krivicu, Maravić podseća:
"O tome treba da raspravljaju skupštine oba kluba i javno mnjenje, ako neće oni. Svedoci smo ponašanja predsednika Reala i Barselone. Igrači se bore do poslednje kapi krvi, a oni prijateljski ćaskaju i čestitaju boljem. A ima li u svetu većih rivala od njih?
Iz bogate karijere Maravić nosi lepe uspomene:
"Živela je i naša generacija za derbi, ali bez traga netrpeljivosti. Kad sretnem Šoškića i Jusufija i danas se zagrlimo kao braća, sednemo i popričamo. Prijateljstvo je najveće bogatstvo koje smo stekli od fudbala. Kad pobedimo, bili smo dva dana glavne face u Beogradu, a posle toga kolege i drugovi".
Za ilustraciju odnosa „večitih”, evo i reči legendarnog Dragoslava Šekularca:
"Borili smo se do koske, a kad se sve završi nađemo se i družimo. Koliko sam puta sa pokojnim Zoranom Miladinovićem, jednim od Partizanovih idola, završio u baru", priseća se Šeki.