Svedok: JNA masovno ubijala u Drinjači
Njegovu pisanu izjavu, tužioci su uveli u dokaze, a prema sažetku koji su pročitali u sudnici, svedok je izjavio da su JNA i srpske snage 8. aprila 1992. napale Zvornik posle čega su lokalni Muslimani bili pritvarani, zlostavljani i ubijani na više lokacija.
Kao poprišta masovnih ubistava, KDZ-610 naveo je osnovnu školu u selu Drinjača i "Gerinu klanicu", a kao mesta gde su muslimanski muškarci bili pritvoreni i maltretirani fabriku Alhos i Dom kulture u selu Čelopek. Tadašnji predsednik Republike Srpske optužen je za progon Muslimana i Hrvata širom BiH, uključujući i zvorničku opštinu. Prema optužnici, ti zločini počinjeni su u okviru udruženog zločinačkog poduhvata čiji je cilj bilo trajno uklanjanje nesrba sa teritorija nove proširene srpske države.
Iz pitanja, koje je Karadžić, koji se brani sam, postavio svedoku tokom kratkog unakrsnog ispitivanja, moglo se zaključiti da je KDZ-610 Srbin.
"Da li ste imali neprijateljska osećanja prema Muslimanima i Hrvatima? Da li ste imali nameru da se Muslimani istrebe, proteraju, pobiju", glasila su pitanja optuženog. Svedok je odgovorio odrečno.
Karadžić je ponovio tvrdnju da su u Zvorniku pre aprilskog napada Muslimani preuzeli kontrolu, ali je KDZ-610 i to negirao. Upitan da li je znao za delovanje muslimanskih paravojski, poput "Zelenih beretki, Patriotske lige, Džamijskih golubova i Crnih labudova", svedok je odgovorio da takvih formacija u Zvorniku "nije bilo", ali da se Muslimani jesu naoružavali.
Na Karadžićevu sugestiju, svedok je potvrdio da su srpske paravojske, posle zauzimanja Zvornika, "vladale" gradom i bile "bog i batina".
Haški proces Karadžiću biće nastavljen 10. aprila, a tužioci su ranije najavili da će izvođenje dokaza završiti do početka maja. Karadžić je optužen i za genocid u Srebrenici; terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje "plavih šlemova" UN za taoce.