Nemačka ne da naftu iz rezervi!
Rezevre nafte ni u kojem slučaju nisu instrument za stabilizaciju cena, saopštio je ministar privrede Filip Rezler.
Ministar je dodao da nacionalne rezerve nafte mogu da budu puštene u
potrošnju "samo u slučaju istinske, fizičke nestašice" i ukazao da ništa drugo ne dopuštaju ni nemački zakoni.
Francuska kojoj, kao i Americi, ove godine predstoje predsednički izbori, reagovala je pozitivno na najavu SAD da se zajedno sa Velikom Britanijom priprema da deo rezervi nafte stavi na tržište.
Predstavnici nemačke vlade, uprkos ponovljnim pitanjima medija, nije želela da saopšti ni da li je iz Vašingtona Berlinu stigao predlog da u promet pusti deo nacionalnih rezervi nafte.
Cene goriva u Nemačkoj su dostigle istorijski najviši nivo proteklih dana: litar benzina košta 1,70, a litar dizela 1,50 evra.
Nemačka vlada uverena je da će cene da opadnu ukoliko konkurencija u trgovini gorivom bude veća.
U tom smislu su donete mere koje olakšavaju poslovanje manjih, nezavisnih benzinskih pumpi, a zabranjeno je da naftni koncerni sopstvenim pumpama isporučuju gorivo po nižim cenama nego drugima.
Nemačka je od ustanovljavanja nacionalnih rezervi posle naftne krize 1970-ih godina tri puta koristila te zalihe - poslednji put prošle godine kada je zbog krize u Libiji bilo otežano snabdevanje.
Pre toga su nacionalne rezerve nafte korišćene 1990. u vreme iračkog napada na Kuvajt, kao i 2005. kada je uragan "Katrina" omeo eksploataciju nafte u Meksičkom zalivu.
Kako mediji podsećaju, oba puta je u Nemačkoj, slično kao i sada u Francuskoj i SAD, u toku bila predizborna kampanja. U Nemačkoj je 70 odsto svih benzinskih pumpi u rukama kompanija Aral, Šel, Džet, Eso i Total.
Stručnjaci predviđaju da će naredne sedmice, neposredno pred Uskrs, benzin poskupeti još za oko četiri centa po litru i ocenjuju da su male šanse da će kasnije doći do pojeftinjenja.