"Mitrović debelo profitirao od JUL-a"
Razlog za sukob dva nekada bliska saradnika koji je obelodanjen u knjizi, bio je intervju Željka Mitrovića dat hrvatskom Jutarnjem listu 2007. godine.
Iako Mira Marković ne navodi o kojem je intervjuu i kojim novinama reč, već spominje samo "neke zagrebačke novine", iz citiranih delova u knjizi vidljivo je da se radi upravo o intervju s Mitrovićem koji je pod naslovom "Mr. Pink: Težak sam oko milijardu dolara" Jutarnji list objavio u drugoj polovini avgusta 2007.
S obzirom na rekacije koje je objavila u knjizi, koju su prošle nedelje u Beogradu promovisali njeni i nekada bliski saradnici Slobodana Miloševića, Miru Marković su posebno pogodile izjave koje je 2007. dao vlasnik Pinka - da je bio "samo član JUL-a", da je sve ono što je radio za tu stranku bilo "profesionalno, a ne politički", i kako mu je "politika služila kao kišobran".
Vučićev prijatelj, koji će se prikloniti svakome ako ima koristiOpisujući Mitrovićev karakter, Marković u knjizi promovisanoj prošle nedelje kaže: "Posle svih ovih godina je jasno - on će se priključiti svakome od koga može imati koristi i distanciraće se od svakoga od koga je nema ili smatra da može imati štete". Mira Marković dodala je i da "Željko Mitrović danas u Srbiji slovi kao veliki prijatelj Aleksandra Vučića, potpredsednika Srpske napredne stranke". |
Očajan zbog izborne "greške"
O tome da je Željko Mitrović bio "samo član JUL-a", Mira Marković piše da je bio mnogo više od toga i navodi pikantan detalj:
"Bio je kandidat za člana Glavnog odbora. Kad su na kraju Kongresa na monitoru u sali emitovana imena kandidata za članove Glavnog odbora i imena novoizabranih članova Glavnog odbora, neko me je diskretno obavestio da Željkovog imena nema na ekranu i da je odjurio kući sav očajan", piše Mira Marković i nastavlja:
"Razume se, radilo se o grešci. Bio je vrlo aktivan u partiji, narodni poslanik, bilo je logično da bude ne samo kandidat za člana Glavnog odbora već i član Glavnog odbora. Odmah sam ga pozvala kući, razgovarala sam s jednim očajnim čovekom. Nabrojao mi je, uzbuđeno, sve svoje zasluge za JUL i svu svoju ljubav prema JUL-u, a ja sam sve prihvatila i zamolila ga da dođe kod mene kući. Rekla sam mu da se radi o grešci i da ćemo tu grešku momentalno ispraviti. I ispravili smo je."
Utešen večerom na Adi Ciganliji
"Pre nego što sam pošla kući zvali smo medije i molili da se u sastav Glavnog odbora unese i Željkovo ime", nastavlja Marković. Nekako smo u isto vreme došli u Rezidenciju. On sa ženom. Ne bih, razume se, o vizuelnim i verbalnim detaljima njegovog očajanja. Tešila sam ga već s vrata do salona u kojem smo seli. Malo kasnije nam se pridružio moj muž. Objasnila sam mu o čemu se radi. Malo smo razgovarali šaleći se na račun tog propusta i Željkove reakcije, onda sam ja pozvala još nekoliko drugova pa smo otišli na večeru u jedan mali restoran na Adi. Željko je bio utešen".
U poglavlju "Socijalni i moralni ateist", Mira Marković opisuje i kako je Mitrović, zahvaljujući JUL-u, tih godina počeo naglo da se bogati.
"U tom periodu sagradio je veliku, lepu i modernu vilu za sebe na Dedinju i ogromnu televizijsku zgradu, takođe na Dedinju", piše Marković i zaključuje: "Željko je od JUL-a dobio više nego što mu je dao."