Neću u politiku, taman crko od gladi!

 

- Uvek sam mrzeo politiku. Ali, kad sam preživeo onaj užas sa otkrivanjem spomenika mom bratu Tomi u Leskovcu, koji je bio obična farsa sa političkom pozadinom, život mi se smučio. Ne mogu da smislim ni političare, ni pevače koji su ušli u svet politike. Nekoliko puta su me zvali ljudi iz pojedinih političkih stranaka. Ispsovao sam ih i izvređao tako da niko od njih više ne sme ni da mi priđe. Svoju, ali i muku i jad ovog našeg naroda pretačem u pesme. Nedavno sam sročio jednu o demon-kratiji koja nas uništi: "Nemam danas, nemam sutra, ista muka svakog jutra. U Skupštini trista čuda... Napred naši, bogataši, samo jaši, samo jaši... - odrecitovao je deo pesme Novica.

Hoćete li je snimiti?

Ne treba mi ni penzija - Ne treba mi ništa od ovakve države, pa ni penzija. Ionako svi gledaju kako i ovo malo penzinera da pobiju, a pevaću dok mogu. Ne žalim se, kao i svi, nekako krpim kraj sa krajem. Na estradi ima bar sto pevača koje guraju moćnici. Ja sam onaj sto prvi što jedva dođe na red, ali, nema veze. Bolje i to nego da sa sobom vučem političare i tajkune, da im plaćam, ulagujem se ili da oni vuku mene. Gledam koliko koncerata ima po Beogradu kao da vlada blagostanje. I to uglavnom ide po političkim linijama. Dovuče se stranačka publika, razdele se karte i eto ti koncerta - kaže Zdravković.    Joksimović je blizak vlastima Šta mislite o našem predstavniku na Evrosongu? - Nema tu šta da se misli, sve je jasno. Da se razumemo - Željko Joksimović je dobar pevač, kompozitor, momak na mestu, nemam ništa protiv njega. Ali, malo sutra bi mogao da predstavlja Srbiju na Evrosongu da nije blizak sa vlastima. Džaba nekima što su bolji od njega kada nikada neće dobiti priliku da se pokažu, jer nisu u milosti moćnih ljudi.

- Još ne znam, ali voleo bih da je snimim sa reperima. Obilazeći bivšu Jugoslaviju, shvatio sam da je svuda ista priča. Zato bi bilo super da jednu strofu odrepuje Hrvat, jednu Bosanac, a da narodnjaci pevaju refren. Videću šta ću, treba da smognem snage da nađem saradnike. Nema ko ne može da se pronađe u ovoj pesmi - političari, tajkuni, sirotinja... Znate šta - u ovim ludim vremenima, meni je prosto neprijatno da pevam vesele pesme. Teško mi je i da pevam mladima. Neprijatno mi je da na njima zarađujem. Umesto da ja njih čašćavam, oni troše svoje skromne džeparce slušajući mene. Da se čovek postidi!

Zar vam ne bi bilo lakše kada biste se družili sa političarima kao mnoge vaše kolege?

- Pre bih crkao od gladi nego da šurujem sa njima. Znam dobro da se danas na estradi ne može učiniti ništa bez njihove podrške ili podrške kojekakvih mafijaša. Kad si sam, mnogo je teško i ostaju ti samo koske. Ali, ne mogu protiv sebe, ne mogu sa tim ljudima koji kradu, lažu i na istu foru zamajavaju ovaj jadan narod decenijama. Ogulili su nam kožu sa leđa i nije mi jasno kako i dalje nasedamo. U ovoj kolektivnoj ludnici, gde se pamet ljudi sistematski ubija, estrada je istureni deo i prepuna je izopačenih, pohlepnih klovnova i lakeja.

Zašto ste toliko razočarani?

- Nisam razočaran, samo posmatram šta se dešava oko mene. Neću da morališem, svako ima pravo da se bori na svoj način. Ne osuđujem one koji druguju sa političarima i tajkunima, to je njihova stvar, Ali, mučno je što su izgurani mnogi koji vrede, greh je što mladi, talentovani ljudi propadaju i što je mnogima na estradi otet hleb iz ruku. Estrada se odlično uklopila u moderne tokove, mnogi na estradi se lepo snalaze u ovom robovlasničkom sistemu u kojem ne trebaju lanci i katanci.