Nema lečenja bez novog formulara

On, naime, nije mogao da reguliše troškove lečenja u Srbiji, tačnije Požarevcu, od svog osiguranja (krankenkasa BKK) u Hamburgu, jer mu je pred put u domovinu dat obrazac " YU 6 " u slučaju da mu budu potrebne zdravstvene usluge. Umesto tog obrasca u Srbiji su mu tražili novi formular " SRB101DE ", koji je navodno počeo da važi od 1. januara ove godine.

KO PLAĆA LEČENJE: Nenad Ilić

Tragom ove informacije pozvali smo neke krankenkase u Berlinu i Frankfurtu. Dok su u berlinskoj filijali Šveninger BKK prebacivali telefonsku vezu sa jedne na drugu koleginicu, jer niko od tamošnjih zaposlenih nije znao precizan odgovor, da bi na kraju solomonski rekli da ne plaćaju unapred planirana lečenja, nego samo ona koja se dese u zemljama u kojima se boravi, u osiguranjima DAK i AOK u Frankfurtu su bili obavešteni o novoj regulativi i o novom obrascu koji nemački osiguranici treba da ponesu kad odu na odmor u Srbiju.

Na dežurnom telefonu Udruženja zdravstvenih osiguranja u Nemačkoj (GKV) takođe nisu mogli da daju pravi odgovor kako neke krankenkase znaju za novi formular, dok druge ne, i uputili su nas da se pisanim putem obratimo njihovim pretpostavljenima. To smo i učinili, ali do zaključenja broja nije stigao nikakav odgovor.

Na internet stranici ovog Udruženja (GKV) u brošuri "Odmor u Srbiji" stoji, međutim, da je dosadašnji obrazac Ju6 važio samo do 31. 12. 2011, a da se posle tog datuma primenjuje kao dokaz o lečenju isključivo evropska zdravstvena kartica ili potvrda koju neki pacijent dobije od sopstvene krankenkase. Tu, između ostalog stoji i da u slučaju kada se pacijent nađe u situaciji da mora da plati troškove lečenja, on treba da zatraži račun za usluge lečenja, na osnovu čega će njegovo osiguranje u Nemačkoj utvrditi da li i u kom procentu treba da učestvuje u nadoknadi troškova.

ZA LEČENJE ŠIROM KONTINENTA: Evropska kartica

Na internet stranici "Krankenkasen Dojčland" stoji da nove evropske zdravstvene kartice važe u svim državama EU, u Švajcarskoj, na Islandu, u Lihtenštajnu i Norveškoj. Kartice takođe, važe i u Hrvatskoj, Makedoniji i u Srbiji - samo u slučaju bolesti koje nisu nastale pre odlaska u te zemlje (znači ne važi za hronične bolesnike). U Srbiji nove EHIC -kartice važe od 1. januara, tako da u hitnim slučajevima građani EU mogu i tamo da se leče, a da ne moraju da plate zdravstvene usluge na licu mesta. Uslov je samo da su osigurani u jednoj od državnih krankenkasa.

Put do lekara, međutim, nije bez prepreka. Pre lečenja je neophodno da se evropska zdravstvena karta pokaže lokalnoj ispostavi Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, koja daje potvrdu o korišćenju davanja u naturi u zdravstvenim organizacijama, a ona se zatim predaje lekaru ili bolnici kojoj se neko obrati. U tekstu se još navodi "da je 50 dinara uobičajena taksa koju mora da plati svaki pacijent u Srbiji".

"Osim toga, za vreme odmora ili kraćeg boravka u Srbiji predviđena je i mogućnost lečenja akutnih bolesti i to pod istim uslovima kao za domaće osiguranike", kaže se u ovoj informaciji nemačkih krankenkasa.

Posle svega ostaje utisak da je za naše sugrađane, koji su nemački zdravstveni osiguranici, ipak najsigurnije da se pred odlazak u domovinu podrobno raspitaju kod svojih krankenkasa šta im je potrebno ako im zatreba lekar ili ako se već leče od nekih bolesti, jer je očigledno da pored svih pravila uvek postoji izuzeci.