Može li Jeremić na čelo Skupštine UN?
Poslednji primer je kandidatura srpskog šefa diplomatije Vuka Jeremića za predsedavajućeg Generalnom skupštinom UN. Od država u regionu, zasada mu je otvorenu podršku pružila samo Podgorica.
Hrvatska se već svrstala na stranu Jeremićevog protivkandidata, Litvanca Dalijusa Čekolisa, dok Slovenija i Makedonija još nisu prelomile. U BiH je povodom "slučaja Jeremić" došlo i do incidenta, kada je Željko Komšić podneo ostavku u partiji zbog navodnog obećanja Zlatka Lagumdžije da će podržati srpskog šefa diplomatije. A podrške, po priznanju samog Jeremića, nije ni bilo.
Jeremić i dalje veruje da će većina zemalja sveta biti na strani Srbije prilikom izbora predsedavajućeg, jer bi to predstavljalo "veliku afirmaciju za čitav region". Beograd je glasao za izbor Hrvatske i BiH za nestalne članice SB UN, pruža konzularne usluge za crnogorske i bosanske državljane u državama u kojima oni nemaju ambasade i prvi je lansirao ideju o zajedničkim diplomatskim predstavništvima u trećim zemljama.
"Ljubljana još nije odlučila kog kandidata će podržati za prvog čoveka GS, a voleli bismo da zemlje unutar Istočnoevropske grupe u UN dođu do jednog imena. Što se tiče "skandinavskog modela" i zajedničkih ambasada, Slovenija je članica EU i mislimo da bi to bilo teško izvodljivo," kaže za "Novosti" Dejan Vladić, politički ataše slovenačke ambasade u Srbiji.
"Veliki pomaci su napravljeni u poslednjih deset godina, ali je još teško da zemlje regiona vode usklađeniju spoljnu politiku zbog nesuglasica koje postoje među susedima. Pa većina suseda još nema razrešena ni granična pitanja," kaže Vladimir Todorić, član Spoljnopolitičkog saveta MSP.
Naš nekadašnji ambasador u Nemačkoj Ognjen Pribićević objašnjava za "Novosti" da su zemalje na Balkanu, zbog teške ekonomske situacije, i dalje u velikoj meri oslonjene na velike sile, od slučaja do slučaja odmeravaju lične interese i zato su male šanse da će se komšije bezuslovno podržavati.