Vojvodina da bude država!
To je novi iskorak u zahtevima autonomaških struja u severnoj pokrajini koji su na jučerašnjoj konferenciji za medije najavili da će na četvrtoj Vojvođanskoj konvenciji, zakazanoj za 1. april u Novom Sadu zatražiti reviziju ustavnog položaja Vojvodine, i to tako da pokrajina postane ravnopravna federalna republika sa Republikom Srbijom u sastavu Savezne Republike Srbije!
Među zagovornicima te inicijative je nekadašnji komunistički funkcioner i amabasador, poznati autonomaš Živan Berisavljević. On tvrdi da se pitanje uređenja međusobnih odnosa Srbije i Vojvodine postavilo onog trenutka kada je Crna Gora napustila zajedničku državu sa Srbijom, te da je Vojvodina imala politički subjektivitet i onda kada ga Srbija nije posedovala.
U predlogu njihove deklaracije se ocenjuje da Vojvodina od 1918. godine, kada je ušla u Kraljevinu Jugoslaviju, "plaća visoku cenu zajedničkog života sa Srbijom", kroz "sputavanje razvoja, ekonomsku eksploataciju, diskriminaciju i zapostavljanje Vojvodine", te da je pokrajina danas u položaju "unutrašnje kolonije Srbije".
Da li država Srbija treba da se plaši za novo smanjivanje svoje teritorije ili su ovakve ideje samo deo folklora i pokušaja da minorne organizacije privuku širu pažnju?!
Istoričar i funkcioner Srpske napredne stranke Radoš Ljušić uveren je da ovakvu inicijativu ne treba potcenjivati.
- Iza nje stoje ozbiljne namere i ne samo grupa manjih nevladinih organizacija. Kada se nešto desi, nemojte pitati posle zašto se desilo. Treba ozbiljno uzeti u razmatranje ovakve inicijative, jer to nije samo stvar tih nevladinih organizacija već i nekih političkih stranaka. Takve ideje imaju uporište i u jednom delu Demokratske stranke. Navešću vam primer da je pre nekoliko godina tadašnji ministar kulture Voja Brajović, inače iz Demokratske stranke, u Temišvaru izjavio da je Vojvodina država. Dakle, te secesionističke ideje ne dolaze samo iz Novog Sada, već imaju podršku i u Beogradu - kaže Ljušić.
Za radikala Milorada Mirčića, inicijatori federalizacije Srbije u kojoj bi Vojvodina bila republika ne zaslužuju ni komentar.
- Predlagači imaju uticaj na građane i birače u Vojvodini baš koliko sam ja imao na Svetsku revoluciju. Nažalost, Srbija je postala država u kojoj na svakom drugom ćošku imate nekakve organizacije koje sebi daju za pravo da zagovaraju gluposti i mi iz SRS-a nemamo vremena da se njima bavimo. Predlog zvuči tako kao da su ga izgovorili pacijenti neuropsihijatrijskog odeljenja, koji su oterali lekare pa sada moraju sami sebe da leče pošto su im ponestali lekovi - ironičan je prvi čovek radikala u Vojvodini.
Nevladina organizacija Vojvođanski klub je jedan od agilnijih zagovornika federalizacije Srbije, a njen predsednik Đorđe Subotić tvrdi da je razlog zbog čega insistiraju na statusu republike taj što je Vojvodina "toliko devastirana u poslednje dve decenije da je dospela do statusa nedovoljno razvijene regije" iako je u bivšoj SFRJ bila po stepenu razvoja odmah iza Slovenije.
Prema mišljenju nekoliko manjih vojvođanskih partija i NVO-a, pokretača Vojvođanske konvencije, taj u suštini ekonomski argument, moguće je prevazići jedino kroz dobijanje statusa republike u federalnoj državi Srbiji, u okviru kojeg bi Vojvodina imala sopstveni ustav, zakonodavnu, sudsku i izvršnu vlast.
Strah od dezintegracija
Žrtva "jogurt revolucije"
Živan Berisavljević ostao je upamćen kao vojvođanski komunistički funkcioner koji je smenjen nakon takozvane antibirokratske revolucije, u narodu poznate kao "jogurt revolucija". Pokušao je da sa autonomaškom politikom u višestranačkoj Srbiji zadobije podršku, ali Socijaldemokratska partija Vojvodine, čiji je bio jedan od osnivača, nikad nije imala zapaženog uspeha na izborima. Nešto uspešniji u zastupanju ove politike je njegov bivši zet Nenad Čanak. |
Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov smatra da je iz više razloga u ovom trenutku neprimenjiva ideja o Saveznoj Republici Srbiji sa dve federalne jedinice. Prvi je taj što nema potrebne političke volje, jer iza nje ne stoje relevantni politički subjekti.