Novi svetski poredak (1): Kriza rađa samo milionere
U ovoj krizi bogati su još bogatiji, a siromašni sve bedniji. Tako je u celom svetu. Ameriku muči fiskalni deficit, Grčka je mesecima pred bankrotom, zona evra se ljulja, ali istraživanja pokazuju da se broj bogataša povećava. Sada ih ima 11 miliona više nego pre izbijanja krize krajem 2008. godine i bogatiji su nego ikad. Sudeći prema godišnjem izveštaju Meri Linča i Kapgeminija posvećenom svetskom bogatstvu, ukupno bogatstvo najimućnijih u svetu je 2010. godine dostiglo 42,7 biliona dolara, što je za čak 10 procenata više nego prethodne krizne godine. Dok su mnoge svetske vlade, uključujući razvijene zemlje, uvodile mere štednje, broj onih koji imaju 30 i više miliona dolara porastao je za 10 procenata.
Najviše bogataša ima u SAD, Japanu i Nemačkoj. Osam od 10 njih ima više od 45 godina, a tri četvrtine čine muškarci. Iako je Amerika bila epicentar globalnog finansijskog potresa, SAD su prošle godine imale ubedljivo najviše milionera - 5.220, ispred Japana sa 1.530 i Kine sa 1.110.
Amerika, međutim, nije izuzetak. Sličan se trend već duže beleži i u Brazilu, Meksiku, Južnoj Africi, a zemlje u najvećem usponu, Indija i Kina imaju i najveću pukotinu između dve grupe stanovništva. Kina će, prema predviđanjima, imati najveći broj bogataša, s tim što će svaki drugi milioner u Aziji biti Kinez.
U najmnogoljudnijoj zemlji sveta samo prošle godine se pojavilo više od pola miliona novopečenih bogataša. Svi ruski tajkuni, odnosno oligarsi, obogatili su se postavši vlasnici ili suvlasnici mineralnih sirovina - nafte, gasa ili metala. Svi su postali većinski vlasnici velikih kompanija za vreme vladavine Borisa Jeljcina.
Bogataše koje je u regionu iznedrila tranzicija u narodu zovu tajkuni, iako bi oni radije da ih zovu biznismenima. Pri tom, malo je poznato da reč "tajkun" dolazi iz japanskog jezika, što znači veliki lord ili veliki gospodin. Bogatstvo nekolicine vodećih srpskih tajkuna, prema nezvaničnim procenama, iznosi od 12 pa do čak 31,5 milijardi evra, što je bezmalo trećina prošlogodišnjeg bruto domaćeg proizvoda Srbije. Prosečan Srbin zarađuje tek 333 evra mesečno i po platama smo najgori u Evropi.
Prve milione tajkuni su stekli zahvaljujući vezama s političarima. U toj interakciji mnogi političari su postali tajkuni, smatraju stručnjaci.
Pošto ostrvo
|
- Prvi krug ovdašnjih tajkuna nastao je u vreme Josipa Broza Tita kad je počeo da se iznosi kapital u inostranstvo. Taj proces je izuzetno pojačan u drugoj tajkunskoj generaciji, u Miloševićevo vreme, i u trećoj, posle 2000. godine - kaže prof. dr Kostadin Pušara, ekonomista koji četiri decenije prati tokove prljavog novca.
Ekonomista Miodrag Zec smatra da je u Srbiji danas već strašan jaz između bogatih i siromašnih.
- Sve je zasnovano na raspodeli, poput lonca u koji niko ništa ne stavlja, a svako iz njega uzima. To je dovelo do strašne polarizacije društva. U Srbiji su tako bogati sve bogatiji, a siromašni sve siromašniji - kaže dr Zec.
I predsednik Srbije Boris Tadić lane je priznao da u Srbiji i dalje postoji nepravda, odnosno nepristojno bogati ljudi, privilegovani zbog krupnog kapitala, ali nijedno ime nije pomenuo. Ko je zaslužio da zaradi milione, a ko se opario na nesreći naroda ostaje da se vidi, ali za razliku od bratske Crne Gore, čiji je neprikosnoveni vođa Milo Đukanović dospeo na 21. mesto najbogatijih državnika sveta, osobe s najviše kapitala u Srbiji zvanično nisu političari. Na listi najbogatijih su biznismeni: Filip Cepter, Miroslav Mišković, Bogoljub Karić, Petar Matić, Predrag Ranković Peconi, Miodrag Kostić, Milan Beko...
I susedna Hrvatska je puna tajkuna koji su bogatstvo stekli brzinom svetlosti. Hrvatski mediji objašnjavaju kako su tajkuni, vlasnici trgovačkih lanaca, trgovina ili industrija, rođeni uglavnom u malim kućama koje su neki od njih i zaboravili. Najbogatiji ljudi u toj zemlji su osim Ivice Todorića i Ivić Pašalić, Željko Kerum, Zdravko Pevec.
Tajkuni su i u Bosni i Hercegovini vladajuća elita. Najveći broj tajkuna obogatio se u bosanskom ratu zahvaljujući švercu i stradanju običnog naroda, ali i u posleratnom periodu jer su uz pomoć političara uspeli da privatizuju državnu imovinu i državno vlasništvo, osnuju firme i da postanu političko-ekonomska elita.
Raste broj milionera i u tradicionalno siromašnoj Bugarskoj i to u vreme najveće ekonomske krize, podaci su bugarske Narodne banke. U poslednja tri meseca Bugarska je dobila 27 novih milonera. Milionerom se u Bugarskoj smatra osoba koja ima više od milion leva, odnosno 500.000 evra. Svake sedmice nove dve osobe na svom bankovnom računu imaju million leva. Inače, Bugarska važi za najsiromašniju zemlju Evropske unije.