Projekat "velika Albanija"

Ivan Stoilković, vođa Demokratske partije Srba u Makedoniji

Govoreći o nedavnim sukobima Makedonaca i Albanaca u nekoliko makedonskih mesta, član Sobranja tvrdi da oni nisu u interesu nijednog građanina i da će istraga brzo dati odgovor kome je cilj da destabilizuje državu.
 

Šta je uzrok incidenata u Makedoniji?
- Koncept građanskog društva u Makedoniji narušen je promovisanjem Ohridskog sporazuma. Od prvog dana primene ovog akta Makedonija pokazuje izrazitu sklonost ka zloupotrebi nacionalnog, odnosno etničkog principa u ostvarivanju prava. Očigledno da je reč o ostvarivanju stranih interesa koji u Makedoniji imaju političke promotere u opoziciji i po nekog izvršioca, uglavnom među adolescentima.
 

Šta je u pozadini toga?
- Mada se plasiraju teze da je u pitanju samo faza u realizaciji projekta velika Albanija, smatram da još nije sazrelo vreme za rešavanje albanskog pitanja u Makedoniji. Što ne znači da oni neće istupiti i ranije, ukoliko dobiju međunarodnu podršku. U svakom slučaju, ne treba potceniti poruke koje dolaze na ovaj način.
 

Kako komentarišete izjave Hašima Tačija i lidera Demokratske partije Albanaca Menduha Tačija da bi svi Albanci trebalo da žive u ujedinjenoj državi?
- Ovo je pitanje za ključne ličnosti svetske politike koje su promovisale Tačija u relevantnu političku figuru i okupirajući teritoriju jedne suverene države obezbedile mu teritoriju za eksperiment "Velika Albanija u pokušaju". Zbog lažnih optužbi da stvara veliku Srbiju Slobodan Milošević je isporučen Haškom tribunalu, gde je i umro, a da mu krivica uopšte nije dokazana. Ovih dana pokušavaju da osude Vojislava Šešelja za učešće u istoimenom projektu, koji u stvari ne postoji. Svi smo svedoci pritisaka koji se vrše na Srbiju da joj se otme 15 odsto teritorije, kao i neverovatne torture prema Srbima na Kosovu i Metohiji. I pri tome nas ubeđuju da nije reč o stvaranju prostora za zaokruživanje Velike Albanije. Za izjavu Menduha Tačija imam razumevanja, jer je opozicija koji ima potrebu da svoje glasačko telo drži na okupu.
 

Da li se Srbi u Makedoniji plaše da bi i oni mogli da budu žrtve incidenata?
- Srbi u Makedoniji žive uglavnom u predelima ka Kosovu i Metohiji. Naša iskustva iz sukoba iz 2001. godine vrlo su bolna. Svi Srbi, kao i Makedonci, iseljeni su i proterani iz sela Matejče, iz Aračinova i drugih naselja zahvaćenih oružanim sukobima, njihove kuće su spaljene i oni se nikada više tamo ne smeju vratiti. Preko noći su postali beskućnici. Želimo da naš narod u Makedoniji živi dostojanstveno, bez straha za svoj opstanak, očekujući da nas, kao svoje lojalne građane, država Makedonija neće ostaviti na cedilu ukoliko budemo ugroženi.
 

Može li se reći da su incidenti povezani sa predstojećim samitom NATO-a, odnosno prijemom Makedonije u Alijansu?
- Incidenti ni na koji način ne mogu ugroziti prijem Makedonije u NATO, oko čega se slažu i vlast i opozicija.
 

O čemu ste nedavno razgovarali sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem?
- Bio je to jedan od redovnih sastanaka Srba iz regiona sa predsednikom Srbije. Prijatno smo iznenađeni odlukom vlade Srbije o ukidanju taksi na zahteve za državljanstvo koji se podnose u srpskim konzularnim predstavništvima. Zaključili smo da je neophodno da srpska država što pre potpiše sporazum o dvojnom državljanstvu sa drugim zemljama u regionu, kako bi naš narod mogao da lakše i brže ostvari pravo na državljanstvo svoje matice.
 

Da li ste zadovoljni položajem Srba u Makedoniji?
- Unapređenje položaja Srba u Makedoniji posle dužeg vremena krenulo je uzlaznom linijom. U periodu od 1948. do 1991. tadašnja skopska srpska politička elita počinila je klasičnu izdaju prihvatajući jugoslovenstvo za nacionalnost. Srpstvo se svodilo na folklor iz davne prošlosti. Posle raspada SFRJ Jugosloveni su, po već stečenoj navici da svoje nacionalno opredeljenje vezuju za državne institucije, postali Makedonci. Odmah su nagrađeni direktnim uvođenjem u vrh vlasti, u koje čitavu deceniju Srbi nisu mogli da kroče. Podlim činom smatram donošenje prvog Ustava RM iz čije su preambule Srbi potpuno izostavljeni! Kao da smo izumrli, kao da nas više nema!
 

Šta je to konkretno značilo?
- Ta situacija mudro je iskorišćena za raščišćavanje sa svim što je srpsko. Odjednom više nije bilo srpskih škola, pa čak ni nastave na srpskom jeziku, ukinute su srpske katedre, Srbi su uterani u makedonske institucije. Te posledice su nemerljive i još dugo ćemo se suočavati sa njima. Dok su se drugi uveliko konstituisali kao narod, mi smo trošili energiju da uđemo u Ustav. Po završetku ratnog sukoba i potpisivanja Ohridskog okvirnog ugovora, uspeli smo da Srbe uvedemo u preambulu makedonskog Ustava.
 

Od tada je dosta toga učinjeno.
- Imamo svoj nacionalni praznik, 27. januar, Savindan. Dobili smo Agenciju za ljudska i manjinska prava, na čijem čelu je Srbin. Koalicija je ispoštovala našu želju da zamenik ministra kulture u Makedoniji bude Srbin, kako bismo se što više založili za očuvanje srpskog kulturnog nasleđa. U svoje uspehe upisali smo i uvođenje srpskog kao službenog jezika u opštinama Kumanovo i Staro Nagoričane. Nekada smo donosili udžbenike iz Srbije, skrivajući ih od carinika da nam ih ne zaplene, a sada je dogovoreno sa državnim vlastima da i knjige na srpskom jeziku budu besplatne. Obezbedili smo pravičnu zastupljenost Srba u državnim institucijama.
 

Imate dobru saradnju sa SPC.
- Učestvujemo u rešavanju crkvenog spora u nadi da ćemo uskoro zatvoriti jedno od najbolnijih pitanja, pravo na slobodu veroispovesti u svojoj crkvi na svom jeziku.