Kina se okreće tamo gde ima nafte

Ova je tvrdnja u svakom slučaju preterana, no neosporno je da će kineski rast od "samo" 7,5% biti znatno niži nego u proteklim godinama.

Peking će postati druga velesila Ekonomsko će jačanje podsticati da se Peking sve više nameće kao druga najveća velesila na svetu (iza Sjedinjenih Američkih Država), a kako bi osigurali svoji pristup izvorima sirovina i energenata, pre svega nafti. Istovremeno sa jačanjem političke uloge Peking će jačati i svoje vojne snage, pre svega kako bi se nametnuo susedima, ali i kako bi, po ugledu na SAD-e, učvrstio svoj status velesile.

Usporavanje rasta među prvim su osetili tamošnji proizvođači automobila kroz smanjenje prodaje. U korist im ne ide niti stalno povećavanje cena motornih goriva.

Za kineske je potrošače povećanje cena tim bolnije jer je donedavno kineska vlada određivala najvišu cenu motornih goriva.

No zbog velikog povećanja cena sirove nafte kineske su rafinerije počele da rade s gubicima zbog čega su zapretile da će obustaviti preradu.

Na kraju je kineska vlada popustila i dozvolila značajno povećanje cena. Naravno, to će se povećanje negativno odraziti na prodaju automobila (u prva tri meseca 2012. smanjena je za 4,4%). Uprkos tome kineske potrebe za naftom i dalje će rasti, možda u nešto manjem obimu, ali će i dalje rasti.

Ponajviše zbog sve veće zavisnosti od uvoza nafte budući međunarodni potezi Pekinga su itekako predvidljivi. Oni su i biti će uslovljeni potrebama rastuće ekonomije koja treba sve više energenata i sirovina. Kineske političare, kao i sve njihove kolege u najjačim ekonomskim državama, najviše brini sve veći nesklad između potražnje i ponude sirove nafte. A do sve veće nestašice nafte dolazi baš zato jer Kina (i Indija) svaki dan troše sve veće količine naftnih prerađevina, pre svega motorna goriva.

Kina je najveće tržiste na svetu Trenutno je u Kini registrovano 105.780.000 automobila i lakih teretnih vozila (u ovaj broj nisu uračunata vozila policije i oružanih snaga). S 18.500.000 prodatih novih vozila kinesko tržište je postalo najveće na svetu, premašivši i ono američko koje se zbog dugotrajne krize kreće između 10 i 11 miliona prodatih novih vozila godišnje.

Tokom 2010. u Kini je prodato rekordnih 18.060.000 vozila (automobila, autobusa i kamiona), ili skoro 50.000 svaki dan. U odnosu na 2009. to je povećanje od neverovatnih 32 odsto. Putničkih automobila svih vrsta, uključujući SUV-ove i mala dostavna vozila, prodato je 13,8 miliona, dok je 2009. prodato 10.300.000.

Velika većina je prodata kupcima koji su prvi put u životu kupili automobil. To znači da je kinesko tržište automobila još uvek jako slabo te da će pravi bum doživeti za nekoliko godina kad se počne razvijati sekundarno tržište polovnih vozila.

Istovremeno će se potrošnja nafte, bez obzira na smanjenje prodaje novih vozila, povećati sa sadašnjih 388 na oko 600 miliona tona godišnje.

Za sada Kina uspeva svoje sve veće potrebe za sirovom naftom namiriti na tržištu. No nije voljna kupovati naftu na otvorenom tržištima (preko berzi) već teži da posebnim bilateralnim sporazumima između vlada osigura sve veće isporuke po što povoljnijim uslovima.

Trenutno su najveći isporučioci Angola (mesečno oko 3.360.000 tona), Saudijska Arabija (2.908.350 t), Rusija (1.273.000 t), Sudan (1.149.800 t), te Iran (1.086.000 t). Kina trenutno uvozi naftu iz 18 država.

Činjenica da je Iran jedan od najvećih isporučioca objašnjava zašto je Peking tako osetljiv na sva američka i evropska i nastojanja da prekinu razvoj iranskog nuklearnog oružja ekonomskim sankcijama te izraelske najave da će oružanom intervencijom uništiti iranska nuklearna postrojenja.

Kako bi osigurali dugoročnu isporuku nafte Kinezi primenjuju posebni pristup. Oni manje razvijenim državama nude da će im pomoći u razvoju ne samo kapaciteta za vađenje i preradu nafte već i celokupne infrastrukture. Takve ponude obuhvataju pomoć (sufinansiranje) pri gradnji puteva, mostova, bolnica, škola, sportskih centara ...